Неодређени интеграл

Теоријски увод[уреди | уреди извор]

Дефиниција[уреди | уреди извор]

За функцију $F:I\rightarrow \mathbb {R}$ кажемо да је примитивна (првобитна) функција функције ${f}$ дефинисане на истом интервалу, ако важе следећи услови:

Функција $F$ је непрекидна на интервалу $I$
Функција $F$ у свакој унутрашњој тачки интервала $I$ има извод, и при том је: $F'(x)=f(x)$ .

Скуп свих примитивних функција функције ${f}$ на интервалу $I$ назива се неодређени интеграл функције ${f}$ на интервалу $I$ и обележава са $\int f(x)\,dx$ , где је ${f}$ подинтегрална функција, а $f(x)\,dx$ подинтегрални израз.

Теорема 1. Ако је $F$ примитивна функција функције ${f}$ на интервалу $I$ , онда ја и свака функција $F+c$ , где је c∈ $\mathbb {R}$ произвољна константа, примитивна функција за ${f}$ на интервалу $I$ .
Доказ.
$(F(x)+c)'=F'(x)+c'=F'(x)=f(x)$

Ако функција $f$ има примитивну функцију на интервалу $I$ , онда на том интервалу има бесконачно много примитивних функција. Фамилија функција $\{F(x)+c|c\in \mathbb {R} \}\,$ представља скуп свих примитивних функција за функцију ${f}$ на интервалу $I$ , где је $F$ једна њена примитивна функција на интервалу $I$ .

Теорема 2. Нека су $F$ и $G$ примитивне функције за ${f}$ на интервалу $I$ , онда постоји реална константа с таква да важи $G(x)=F(x)+c$ , x∈ $I$

Доказ.
Дефинишимо функцију $r(x)=F(x)$ − $G(x)$ за x∈ $I$ .
Функције $F$ и $G$ су непрекидне на интервалу $I$ ⇒ функција $r$ је непрекидна (као разлика непрекидних функција)
$F$ и $G$ су диференцијабилне у $intI$ ⇒ функција $r$ је диференцијабилна у $intI$ (као разлика диференцијабилних функција), и при том важи :
$r'(x)=(F(x)$ − $G(x))'=$ $F'(x)$ − $G'(x)=f(x)$ − $f(x)=0$ .
Како је извод функције $r$ једнак 0 у свакој тачки интервала $I$ ⇒ $r$ је константна функција на $I$ , односно:
$(\exists c\in \mathbb {R} )(\forall x\in I)c=r(x),$ ⇒ $c=F(x)$ − $G(x)$ ,
па је $G(x)=F(x)+c$ , c∈ $\mathbb {R}$ , x∈ $I$ .

Теорема 3. Нека је функција $F$ непрекидна на интервалу $I$ и диференцијабилна у $intI$ . Тада је : $\int dF(x)=F(x)+c,$ c∈ $\mathbb {R}$ , x∈ $I$ .
Доказ.
$\int dF(x)=\int F'(x)\,dx=\int f(x)\,dx=F(x)+c,$ c∈ $\mathbb {R}$ , x∈ $I$

Теорема 4. Нека функција $f$ има примитивну функцију на интервалу $I$ . Тада у унутрашњим тачкама интервала $I$ важи: $d\int f(x)\,dx=f(x)\,dx,$ .
Доказ.
$d\int f(x)\,dx=dF(x+c)=dF(x)=F'(x)\,dx=f(x)\,dx,$ .

Теорема 5. Нека функције $f_{1}$ и $f_{2}$ имају примитивне функције $F_{1}$ и $F_{1}$ , редом, на интервалу $I$ . Тада функција $f_{1}+f_{2}$ има примитивну функцију $F_{1}+F_{2}$ на $I$ , и важи: $\int (f_{1}(x)+f_{2}(x))\,dx=\int f_{1}(x)\,dx+\int f_{2}(x)\,dx$ .
Доказ.
$F_{1}$ и $F_{2}$ примитивне функције за $f_{1}$ и $f_{2}$ на интервалу $I$ ⇒ $F_{1}$ и $F_{1}$ су непрекидне на $I$ и диференцијаблине на $intI$ ⇒ Функција $F_{1}+F_{2}$ је непрекидна на интервалу $I$ и диференцијабилна на $intI$ . При том, важи: $(F_{1}(x)+F_{2}(x))'=F'_{1}(x)+F'_{2}(x)=f_{1}(x)+f_{2}(x)$
⇒ функција $f_{1}+f_{2}$ има примитивну функцију $F_{1}+F_{2}$ на $I$ .
$\int f_{1}(x)\,dx=F_{1}(x)+c_{1}$ и $\int f_{2}(x)\,dx=F_{2}(x)+c_{2}$ , $c_{1},c_{2}\in \mathbb {R}$ ⇒ $\int f_{1}(x)\,dx+\int f_{2}(x)\,dx=F_{1}(x)+c_{1}+F_{2}(x)+c_{2}$ , $c_{1},c_{2}\in \mathbb {R}$ .
Једнакост из поставке теореме ће важити ако важи скуповна једнакост:
$\{F_{1}(x)+F_{2}(x)+c|c\in \mathbb {R} \}\,$ = $\{F_{1}(x)+F_{2}(x)+c_{1}+c_{2}|c_{1},c_{2}\in \mathbb {R} \}\,$ ,
а она очигледно важи јер $c_{1}+c_{2}\in \mathbb {R}$ .

Теорема 6. Нека функција $f$ има примитивну функцију $F$ на интервалу $I$ и нека је $k\in \mathbb {R}$ . Тада функција $kf$ има примитивну функцију на $I$ , и још ако је k≠0, важи: $\int kf(x)\,dx=k\int f(x)\,dx$ .
Доказ.
$F$ је примитивна функција функције $f$ на интервалу $I$ , што значи да је непрекидна на $I$ , диференцијабилна на унутрашњости интервала $I$ и важи: $F'(x)=f(x)$ . Дакле, следи да је и функција $kF$ непрекидна и важи: $(kF)'(x)=kF'(x)=kf(x)$ , $x\in \mathbb {R}$ . ⇒ $kF$ је примитивна фукнција функције $kf$ на интервалу $I$ .
Нека је k≠0. Тада:
$\int kf(x)\,dx=kF(x)+c$ , $c\in \mathbb {R}$ ,
$k\int f(x)\,dx=k(F(x)+c_{1})=kF(x)+kc_{1}$ , $c_{1}\in \mathbb {R}$ .
Једнакост из поставке теореме ће важити ако важи скуповна једнакост:
$\{kF(x)+c|c\in \mathbb {R} \}\,$ = $\{kF(x)+kc_{1}|c_{1}\in \mathbb {R} \}\,$
Заиста,
$\{kF(x)+kc_{1}|c_{1}\in \mathbb {R} \}\,$ ⊆ $\{kF(x)+c|c\in \mathbb {R} \}\,$ јер је $kc_{1}\in \mathbb {R}$
$\{kF(x)+c|c\in \mathbb {R} \}\,$ ⊆ $\{kF(x)+kc_{1}|c_{1}\in \mathbb {R} \}\,$ јер је $c=k{\frac {c}{k}}=kc_{1}\in \mathbb {R}$ , k≠0.
Ако је k=0:
$\int kf(x)\,dx=\int 0\,dx=0+c=c$ , $c\in \mathbb {R}$ ,
$k\int f(x)\,dx=0(F(x)+c_{1})=0$ , $c_{1}\in \mathbb {R}$ .
⇒ нису једнаки за k=0.

Теорема 6. Нека функција $f$ има примитивну фукнцију $F$ на интервалу $I$ . Тада је функција ${\frac {1}{a}}F(ax+b)$ примитивна функција фукције $f(ax+b)$ на $I$ , $a,b\in \mathbb {R}$ , и важи: $\int f(ax+b)\,dx={\frac {1}{a}}F(ax+b)+c$ , $c\in \mathbb {R}$ .
Доказ.
$F$ је примитивна функција функције $f$ на интервалу $I$ ⇒ $F'(x)=f(x)$ , $x\in intI$
⇒ $({\frac {1}{a}}F(ax+b))'={\frac {1}{a}}(F(ax+b))'(ax+b)'={\frac {1}{a}}f(ax+b)a=f(ax+b)$
⇒ ${\frac {1}{a}}F(ax+b)$ је примитивна функција функције $f(ax+b)$ на посматраном интервалу.

Ово тврђење је корисно, јер олакшава решавање многих интеграла.
Примери:
$\int (2x+3)^{7}\,dx={\frac {1}{2}}{\frac {(2x+3)^{8}}{8}}+c$
$\int cos(2x+3)\,dx={\frac {1}{2}}sin(2x+3)+c$