Никола Јанковић (публициста)

С Википедије, слободне енциклопедије
Никола Јанковић

Никола Јанковић (Рача, 187316. децембар 1908) био је писац, публициста и један од бораца за ослобођење Македоније и Старе Србије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Крагујевачкој Рачи али је још као мало дете доведен у Београд, где је завршио основну школу и четири разреда гимназије.[1] После завршене гимназије ступио је у подофицирску школу, а одатле на војну академију, након које је две године био потпоручник. Чин официра добио је у Црној Гори где ће провести шест година. Тамо ће се и оженити Видосавом, ћерком војводе Даковића.[1]

Године 1901. враћа се у Београд и ту почиње да се бави књижевношћу и новинарством. Објављивао је своје текстове у Политици, у Босанској Вили и својим писањем издржавао себе и породицу. Написао је и збирку прича Живи мртваци.[1]

У периоду када је радио у српском конзулату у Приштини, умире и његова жена, што га је јако потресло. Након тог догађаја он напушта службу и одлази у планину, како би се придружио осталим Србима у борбама за ослобођење Македоније и Старе Србије (Косова и Метохије). [1]

Четујући по планинама разболео се и болест га никако није остављала. Када се вратио из борбе поново је почео да пише, иако је болест узимала маха. Никола је имао жељу да устанички живот опише и у својим причама исприча какав је био живот бораца за слободу и како се она стицала. Међутим, Николу је савладала болест и он убрзо умире 1908. године.[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д „Никола Јанковић”. Вардар: 145—146. 1910. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]