Никола Рањина
| Никола Рањина | |
|---|---|
 Грб племићке породице Рањина | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1494. |
| Место рођења | Дубровник, Дубровачка република |
| Датум смрти | 1582. |
| Место смрти | Дубровник, Дубровачка република |
| Научни рад | |
| Поље | књижевност, историографија |
| Познат по | Члан дубровачког Великог већа, од 1514. године |
Никола Рањина (лат. Nicolaus de Ragnina, итал. Niccolo di Ragnina; Дубровник, 1494 — Дубровник, 1582), такође познат и као Никша Рањина, био је дубровачки племић, државник, књижевник и историчар. Припадао је угледној дубровачкој племићкој породици Рањина.[1] Почевши од 1514. године био је члан дубровачког Великог већа, а потом је обављао разне јавне дужности, укључујући и највишу државну функцију кнеза Дубровачке републике, на коју је биран у четири наврата, у периоду између 1565. и 1579. године. Бавио се књижевним и историографским радом и састављањем антологија и летописа. Сва његова дела остала су у рукопису, а објављена су тек накнадно.[2][3]
Annali di Ragusa[уреди | уреди извор]
Проучавајући прошлост Дубровника и Далмације, Никола Рањина је око 1558. године саставио историографско дело под насловом: Дубровачки летописи (лат. Annali di Ragusa). Написано на италијанском језику, дело обухвата историју Дубровника у периоду од 457. do 1552. године. Рањина се приликом израде свог дела ослањао на раније дубровачке летописе, као и на историографско дело свог старијег савременика и земљака Лудовика Цријевића Туберона (лат. Commentaria temporum suorum). Рањина је познавао и одломке о историји Дубровника и Далмације из историографских радова византијског цара Константина VII Порфирогенита (945-959). Прилиликом састављања свог дела, Рањина је усвајао разне мотиве који ће се нешто касније појављивати и у делима Мавра Орбинија, Јакова Лукаревића и Ивана Луцића, тако да дело Рањине има посебан значај за проучавање генезе спорног списа који је у историографији постао познат као Летопис попа Дукљанина.[4][5][6][7][8]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Grujić 1996, стр. 69-83.
- ^ Batušić & Fališevac 2009.
- ^ Vekarić 2015, стр. 96-98.
- ^ Nodilo 1883a.
- ^ Nodilo 1883b, стр. 92-128.
- ^ Živković 2006, стр. 145-164.
- ^ Коматина 2020, стр. 191-208.
- ^ Kralj-Brassard & Lonza 2020, стр. 143-162.
Литература[уреди | уреди извор]
- Batušić, Nikola; Fališevac, Dunja, ур. (2009). Zbornik Nikše Ranjine o 500. obljetnici (1507.-2007.). Zagreb: HAZU.
- Bujan, Solange (2011). „Orbinijevo izdanje Ljetopisa popa Dukljanina: Povijesni falsifikat”. Radovi Zavoda za hrvatsku povijest. 43: 65—80.
- Vekarić, Nenad (2015). Vlastela grada Dubrovnika. 6. Dubrovnik: Zavod za povijesne znanosti.
- Grujić, Nada (1996). „Ranjinina kuća u Dubrovniku od XV. do XX. stoljeća”. Peristil. 39: 69—83.
- Živković, Tibor (2006). „Constantine Porhyrogenitus and the Ragusan Authors before 1611” (PDF). Историјски часопис. 53: 145—164.
- Коматина, Предраг (2020). „Quis Ergo Presbyter Diocleas? Рана дубровачка историографија и Летопис попа Дукљанина”. Историјски часопис. 69: 189—226.
- Kralj-Brassard, Rina; Lonza, Nella (2020). „Rukopis Nikše Ragnine kao izvor podataka o proračunu Dubrovačke Republike u 16. stoljeću”. Povijesni prilozi. 59: 143—162.
- Nodilo, Speratus, ур. (1883a). Annales Ragusini anonymi item Nicolai de Ragnina. Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium. 14. Zagrabia: Academia scientiarum et artium Slavorum meridionalium.
- Nodilo, Nadko (1883b). „Prvi ljetopisci i davna historiografija dubrovačka”. Rad JAZU. 65: 92—128.