Натко Нодило

Из Википедије, слободне енциклопедије
Натко Нодило
Natko Nodilo.jpg
Натко Нодило
Датум рођења (1834-08-31)31. август 1834.
Место рођења Сплит
Аустријско царство
Датум смрти 21. мај 1912.(1912-05-21) (77 год.)
Место смрти Загреб
Аустроугарска

Натко Нодило (Сплит, 31. август 1834Загреб, 21. мај 1912) био је српски политичар, историчар и публициста. Власта Швогер у књизи „Идеали, страсти и политика, Живот и дјело Андрије Торквата Брлића", Хрватски институт за повијест, Загреб 2012, на 37. страни пише: „Брлић је каткад и властити национални идентитет називао српским... прихватили национално језичку класификацију Вука Стефановића Караџића, који је све штокавце, без обзира на вјеру сматрао Србима. Тој скупини су припадали и ... Имбро Игњатијевић Ткалац, Матија Бан, Миховил Павлиновић, Лука Ботић и Натко Нодило."

Биографија[уреди]

Студирао је богословију у Задру и историју и географију у Бечу. Радио је као гимназијски професор у Сплиту и Задру, а затим као универзитетски професор у Загребу. Бавио се краће вријеме античком историјом, да би се потом концентрисао на средњовјековну историју Срба и Хрвата и на историју религије. Писао је о историји папства, раној дубровачкој историографији као и предхришћанској религији Срба и Хрвата. Најзначајнији радови су му: Postanak svjetovne papinske vlasti ili pedeset godina talijanske istorije (724—774), Zagreb 1878; Stara vjera Srba i Hrvata (Split, 1981) и Historija srednjega vijeka za narod hrvatski i srpski I—III, Zagreb 1898—1905.

„ У Дубровнику, ако и не од првог почетка, а оно од памтивијека, говорило се српски: говорило - како од пучана, тако од властеле; како код куће, тако у јавном животу и у опћини, а српски је био и расправни језик.”

— Натко Нодило, „Први љетописци и давна хисториографија дубровачка“, ЈАЗУ, Загреб, 1883, свеска 65, стр. 92-128.

Хрватски националисти желе да оспоре исправност ове његове тврдње чињеницом да он није био лингвиста, али их побија угледна савремена хрватска лингвисткиња Сњежана Кордић, у књизи „Језик и национализам“, тврдњама да се наша штокавштина никада није називала хрватским језиком, а је српским, илирским, словинским, нашким... На 273.страни поменуте књиге она каже: „За штокавски се користио и назив српски, нпр. у другој четвртини 19. ст. је назив илирски као и српски био уобичајена ознака за штокавски језик. И то не само у 19. стољећу, него и у ранијим стољећима. Не смије се прешутјети, а то се чини у овој монографији, да су у безбројним дубровачким документима с краја 15.ст. па до краја 18.ст. Дубровчани користили израз "linga seruiana" као ознаку за свој властити језик."

У истом дјелу Нодило још пише: "... српски идиотизми нису ријетки у талијанскоме језику свију љетописаца дубровачких... Све ово наговјешћује особу изразиту, једину, која мисли своје склада сасвим хрватски илити српски, а талијански пише за невољу. Томе првом љетописцу кано је српштина више прирођена, него љетописцима што иза њега поникоше."

Дакле, Нодилу је један језик хрватски или српски (од када су Хрвати прихватили српски језик за свој књижевни), ипак кад год поближе описује језик Дубровчана, говори искључиво о српском језику, пошто назив језика именује по поријеклу и чињеницама, старим записима. Овај српско-далматински историчар у истом дјелу о краљу Твртку каже: "... По ископу правих Немањића, Твртко њихов потомак по танкој крви, казивао им се баштиником, и тежио са њиховом моћи, те узео себии српски доходак од 2000 перпера из Дубровника... Ваљда нема српскога владара, који би, у повељама и у писмима, поузданије и усрдније од Твртка говорио о Дубровчанима."

Спољашње везе[уреди]