Нимчевић
Нимчевић је презиме, које се јавља у Хрватској, Србији и Босни и Херцеговини. У Суботици га носе Буњевци. Због сличности, у литератури је често грешком поистовећивана са српском граничарском породицом Нинчић.
Спомени[уреди | уреди извор]
Презиме Нимчевић је носило више познатих личности:
- Хасан-ефендија Нимчевић (лат. Hassan effendi Nimcevich), потурчењак и заједнички заступник (капућехаја) фрањевачких манастира на простору босанског пашалука. Помиње се у Љетопису сутјешкога самостана и у Љетопису крешевскога самостана. Како наводи Бенић, он је 1756, 1764. и 1764. г. убирао џулус од калуђера сутјешког манастира.[1] Богдановић га спомиње 1767. г. Тада је поглавар фрањевачког крешевског манастира отишао у Травник да преко Хасан-ефендије Нимчевића издејствује дозволу за обнову самостана.[2]
Презиме Нимчевић се у Суботици крајем 17. века. г.[3] Његови носиоци су припадници истог рода Нимчевић-Џајић.
- Мијат Нимчевић (лат. Miatt Nincsovics), који је, како преноси калачки бискуп Иван Антуновић, негде крајем 18. века имао у Аљмашу (данас Бачалмаш) посед, а у Суботици кућу.[4]
- Шимун Нимчевић, који је, између осталих, 1896. г. потписао петицију за право народног језика у школи и општини;[5]
- Синиша Нимчевић (рођ. 1971), аутор стрипова које је објављивао у суботичким фанзинима „Трт“, „Строј“, „Метеор“ и „London Dungeon“.[6]
- Горан Нимчевић (1973—2011), власник маркетиншке агенције „Home factory“,[7] и, како преносе локални медији, „један од најталентованијих телевизијских монтажера у региону, дизајнер и врстан музичар, гитариста суботичке групе ‘Perpetuum Mobile’“.[8] Настрадао је приликом несрећног случаја заједно са колегом камерманом Атилом Кираљем (мађ. Attila Király) у центру Суботице.[9]
Ово презиме забележено је у следећим местима:[10]
- Чикузда (мађ. Sükösd)
- Кунбаја (мађ. Kunbaja)
- Матевић (мађ. Mátetelke)
- Томпа (мађ. Tompa)
- Аљмаш (мађ. Bácsalmás)
- Чантавир
- Суботица
- Бајмок
- Таванкут
- Биково
- Палић
- Жедник
Код неких породица је Џајин породични надимак презимену Нимчевић.[11]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Bono Benić, Ljetopis sutješkoga samostana, ur. dr. fra Ignacije Gavran, Sarajevo & Zagreb 2003, 199, 227, 232
- ^ Deinde R. P. Gvardianus Allovich, consilio habito, perexit in Traunik causa explorandi copiam pro casu nostro urgentissimo; et attulit ad nostrum ibi agentem Hassan effendi Nimcevich quaedam manuscula, eique praesentavit, suas necessitates exponendo... Eodem Tempore Rev. Pr Gvardianus noster abivit Herbosam, vulgo Traunik; ubi apud Assan-Effendi Nimcsevich nostrum conventuum communem, et Ciaus-Caraga, qui nobis, ut circa hoc tempus, quando jejenium vulgo Ramazan incobant, veniamus, jam praedixerunt, ab obtinendam facultatem restaurandi saltem Conventum, plurimum adlaboravit. (Julijan Jelenić, „Ljetopis franjevačkog samostana u Kreševu“, Glasnik Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine, XXIX, januar-decembar 1917, pp. 21-22). У преводу: Затим је п. о. гвардијан Аловић, након што се посавјетовао, отишао у Травник, да извиди на капији о нашем најпречем послу. Однео је нашем тамошњем заступнику Хасан-ефендији Нимчевићу неке ситне дарове па му их је дао и изложио наше потребе... У исто вријеме отишао је наш п. о. у Хербозу или, пучки, Травник, гдје је много радио да добијемо дозволу да се барем самостан обнови. Радио је преко /Х/асан-ефендије Нимчевића, заједничког заступника наших самостана, и преко чаушлараге, који су нам раније рекли да дођемо у ово вријеме кад почиње рамазански пост (како се он пучки зове). (Marijan Bogdanović, Ljetopis kreševskoga samostana, ur. dr. fra Ignacije Gavran, Sarajevo & Zagreb 2003, 71, 77-78.)
- ^ „Презимена буњевачких родова“, у: Јован Ердељановић, О пореклу Буњеваца, Београд 1930, стр. 143.
- ^ Ivan Antunovich, Razprava o podunavskih i potisanskih Bunjevcih i Šokcih u pogledu narodnom, vjerskom, umnom, gradjanskom i gospodarskom, Beč 1882, pp. 105
- ^ „Bunjevačko pitanje u Subotici“, Neven. Zabavno-poučni misečnik za Bunjevce i Šokce, XIII, 1. kolovoz 1896, br. 8, pp. 124.
- ^ „Subotički strip?“, у: Slobodan Ivkov, 60 godina domaćeg stripa u Srbiji, Subotica 1995.
- ^ Subotica.com: Dvoje poginulo u saobraćajnoj nesreći Архивирано на сајту Wayback Machine (6. новембар 2011), Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ Subotica.com: Komemoracija tragično stradalima u jučerašnjoj nesreći Архивирано на сајту Wayback Machine (6. новембар 2011), Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ b92.net: Snimatelji poginuli u Subotici, Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ „Nímčević“, у: Marko Peić, Grgo Bačlija, Imenoslov bačkih Bunjevaca, Novi Sad & Subotica 1994, pp. 102.
- ^ „Nímčević Džȁin“ у:Peić & Bačlija, Imenoslov, pp. 103.