Босански пашалук

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Босански пашалук

Bosanski pašaluk 1600. godine.png
Босански пашалук око 1600. године
Географија
Континент Европа
Регија Југоисточна Европа
Земља  Османско царство
Главни град Бања Лука, Травник, Сарајево
Површина 70.038 km²
Становништво 600.000 (1787)
Друштво
Званични језици турски
Религија Ислам, Православље, Католицизам
Владавина
Облик владавине Пашалук
Титула владара Паша
Оснивање 1580.
Престанак 1867.
Статус Бивша покрајина
Догађаји
Оснивање Босанског пашалука (ејалета) 1580.
Оснивање Босанског вилајета 1867.
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Fictitious Ottoman flag 2.svg Румелијски пашалук (Османско царство) Босански вилајет (Османско царство) Flag of the Ottoman Empire.svg
Fictitious Ottoman flag 2.svg Будимски пашалук (Османско царство) Аустроугарска Flag of Austria-Hungary (1869-1918).svg
Портал:Историја

Босански пашалук (ејалет) је био најзападнија провинција првог нивоа Османског царства. Установљен је 1580. године и постојао је све до административних реформи средином 19. века.

Границе[уреди]

Обухватао је знатно пространство, укључујући Босну и Херцеговину, као и знатне делове данашњих територија Србије, Црне Горе и Хрватске. Његове границе на северу, западу и југу су се од 1699. године, након Великог турског рата, углавном поклапале са садашњом границом Босне и Херцеговине са Хрватском.[1]

Средњовјековне српске земље формиране су 1580. године босанском ејалетом и одвојене од Румелијске ејалете. Током дугог рата настао је Ејалет Силистриjа (1593. године), који је обухватао и Београдски пашалук.

Југоисточно од босанског ејалета била је Османска Албанија, а на југу — Млетачка Албанија. У свим осталим земљама, Еjалет је био окружен тзв. војна граница. У саставу ејалета постојала је и хрватска земља која је постала позната као Турска Хрватска.

Историја[уреди]

Пре Босанског пашалука, основано је Босанско крајиште, а потом 1463. године Босански санџак. Издвајањем Босанског, Херцеговачког, Клишког, Крчко-личког и Пакрачког санџака из Румелијског, а Зворничког и Пожешког санџака из Будимског пашалука, 1580. године је формиран Босански пашалук.

Средином 17. века, на врхунцу своје величине, Босански пашалук је обухватао скоро целу територију данашње Босне и Херцеговине, као и делове Хрватске (делове Лике, Славоније и Далмације), Србије (данашња Рашка област), и Црне Горе, тј. њен северни део. Тада га је чинило 8 санџака и 29 капетанија (војних гарнизона):

Током османских ратова у Европи, територија Босанског пашалука се временом почела смањивати. После Карловачког мира, пашалук је сведен на четири санџака (и три од њих су били умањених територија) и дванаест капетанија.

Године 1833, Херцеговачки санџак је одвојен од Босанског пашалука и настао је Херцеговачки пашалук, на чијем челу је био везир Али-паша Ризванбеговић. Након његове смрти 1851. године, спојени су Босански и Херцеговачки пашалук и формиран је нови проширени Босански пашалук.

Прва престоница било је Сарајево (1463—1583), затим је то била Бања Лука (1583—1686), па Травник (1686—1851), и поново Сарајево (1851—1867). Године 1867. укинут је Босански ејалет, а основан Босански вилајет.

Неки од беглербегова Босанског пашалука били су Ферхат-паша Соколовић (од 1580), Абдулах-паша Тефтедарија, Хасан-паша Предојевић (1591—1593) и Нуман-паша Ћуприлић.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]