Оберон (сателит)

Оберон
	; Слика Оберона коју је начинио Војаџер 2 24. јануара 1986. године
Планета	Уран
Откриће
Открио	Вилхелм Хершел
Датум открића	јануар 1787.
Карактеристике орбите
Велика полуоса	583.500 km
Периапсис	582.683 km
Апоапсис	584.317 km
Екцентрицитет	0,0014
Период револуције	13,463
Просечна брзина револуције	11.349,2 km/h
Период ротације	11,463
Нагиб	0,068°
Физичке карактеристике
Средњи полупречник	761,4 km
Површина	7.285.101,53 km²
Маса	2,8834 × 1021 kg
Запремина	1.848.958.769 km³
Густина	1,559 g/cm³
Гравитација	0,332 m/s²
Магнитуда	13,9
Албедо	0,24

Оберон или Уран IV^[4] је други највећи^[1] сателит Урана. Међу „главним“ сателитима Урана, Оберон је најудаљенији од матичне планете. Открио га је, заједно са суседном Титанијом, Вилхелм Хершел 1787. године.^[5] Сателити су названи по краљу и краљици вила из Шекспирове комедије „Сан летње ноћи“.^[3]^{‍:201–203}

Особине

Оберон је састављен од стеновитог материјала и леда^[1], а велике осцилације у опозицији указују на то да је тај материјал порозан.^[6] Оберон се налази у синхроној орбити око Урана (односно, окренут је ка Урану увек истом страном) услед чега је водећа страна Оберона црвенија од пратеће стране, највероватније услед сакупљања међупланетарне прашине на водећој страни.^[7]

Површинске структуре

Структуре на Оберону носе имена трагичних Шекспирових ликова.^[8]Површина Оберона је стара, није изглађена лавом богатом водом као што је то случај са Мирандом или Аријелом.^[7]

Површина Оберона је тамна, али су неки од већих кратера центри светлих зракова који се од њих радијално шире. У Отелу, Фалстафу и Хамлету се налази тамнији материјал, који вероватно представља мешавину леда и угљеничног материјала из унутрашњости. Кратери на Оберону су:^[3]^‍:203

Назив	Ширина (југ)	Дужина (исток)	Пречник (km)
Антоније	27,5	65,4	47
Кориолан	11,4	345,2	120
Лир	5,4	31,4	126
Магбет	58,4	112,5	203
Отело	66,0	42,9	113
Ромео	28,7	89,4	159
Фалстаф	22,1	19,0	124
Хамлет	46,1	44,4	206
Цезар	26,6	61,1	76

На хоризонту Оберона је Војаџер 2 снимио планину високу најмање 6 km (планина је уочљива управо зато што је снимљена на хоризонту). Да ли је у питању нека изузетна одлика или не, не може се са сигурношћу рећи.^[3]^‍:203

Још једна значајна појава је чазма (кањон) Момур, дужине 500 km.^[9]

Популарна култура

У песми Пинк Флојда „Astronomi Domine“ помињу се Уранови сателити Оберон, Миранда и Титанија.^[10]

Извори

^ ^а ^б ^в „Oberon: Overview”. Solar system Exploration. NASA. Приступљено 6. 1. 2014.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к „Oberon: Facts & Figures”. Solar system Exploration. NASA. Архивирано из оригинала 13. 10. 2013. г. Приступљено 12. 1. 2014.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Moore, Patrick (2000). The Data Book of Astronomy (на језику: енглески). Taylor & Francis. ISBN 978-0-7503-0620-1. Приступљено 16. 11. 2021.
^ Angelo 2006, стр. 427
^ Moore, Patrick, ур. (2002). Philip's Astronomy Encyclopedia (на језику: енглески). London: Philip's. стр. 289. ISBN 978-0-540-07863-9. Приступљено 16. 11. 2021.
^ Lucy-Ann McFadden, Paul R. Weissman, Torrence V. Johnson, ур. (2007). Encyclopedia of Solar System. San Diego: Academic Press. стр. 380. ISBN 978-0122268052.
^ ^а ^б Elkins-Tanton, Linda T. (2011). Uranus, Neptun, Pluto and the Outer Solar System. New York: Facts on File. стр. 61. ISBN 978-0-8160-7701-4.
^ Murdin, Paul, ур. (2001). Encyclopedia of Astronomy & Astrophysics (на језику: енглески). Taylor & Francis. стр. 4173. ISBN 978-0-7503-0440-5. Приступљено 16. 11. 2021.
^ Murdin, Paul, ур. (2001). Encyclopedia of Astronomy & Astrophysics (на језику: енглески). Taylor & Francis. стр. 2977. ISBN 978-0-7503-0440-5. Приступљено 16. 11. 2021.
^ „Pink Floyd – Astronomy Domine Lyrics”. Rock Genius. Приступљено 12. 1. 2014.

Литература

Angelo, Joseph A. (2006). Encyclopedia of Space and Astronomy. New York: Facts on File. стр. 427. ISBN 978-0-8160-5330-8.

Види још

Спољашње везе

Oberon (Sea and Sky)
The moon Oberon Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2014) (The Time Now)
Oberon (Universe Today)
Oberon (Институт Космических Исследований — Space Research Institute)

[nasa_overview-1] а ^б ^в „Oberon: Overview”. Solar system Exploration. NASA. Приступљено 6. 1. 2014.

[nasa-2] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к „Oberon: Facts & Figures”. Solar system Exploration. NASA. Архивирано из оригинала 13. 10. 2013. г. Приступљено 12. 1. 2014.

[moore-3] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Moore, Patrick (2000). The Data Book of Astronomy (на језику: енглески). Taylor & Francis. ISBN 978-0-7503-0620-1. Приступљено 16. 11. 2021.

[esa-4] Angelo 2006, стр. 427

[pae-5] Moore, Patrick, ур. (2002). Philip's Astronomy Encyclopedia (на језику: енглески). London: Philip's. стр. 289. ISBN 978-0-540-07863-9. Приступљено 16. 11. 2021.

[ess-6] Lucy-Ann McFadden, Paul R. Weissman, Torrence V. Johnson, ур. (2007). Encyclopedia of Solar System. San Diego: Academic Press. стр. 380. ISBN 978-0122268052.

[unp-7] а ^б Elkins-Tanton, Linda T. (2011). Uranus, Neptun, Pluto and the Outer Solar System. New York: Facts on File. стр. 61. ISBN 978-0-8160-7701-4.

[eaa-8] Murdin, Paul, ур. (2001). Encyclopedia of Astronomy & Astrophysics (на језику: енглески). Taylor & Francis. стр. 4173. ISBN 978-0-7503-0440-5. Приступљено 16. 11. 2021.

[9] Murdin, Paul, ур. (2001). Encyclopedia of Astronomy & Astrophysics (на језику: енглески). Taylor & Francis. стр. 2977. ISBN 978-0-7503-0440-5. Приступљено 16. 11. 2021.

[rockgenius-10] „Pink Floyd – Astronomy Domine Lyrics”. Rock Genius. Приступљено 12. 1. 2014.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]