Оберон (сателит)
Оберон | |
---|---|
| |
Планета | Уран |
Откриће | |
Открио | Вилхелм Хершел |
Датум открића | јануар 1787.[1] |
Карактеристике орбите | |
Велика полуоса | 583.500[2] km |
Периапсис | 582.683[2] km |
Апоапсис | 584.317[2] km |
Екцентрицитет | 0,0014[2] |
Период револуције | 13,463[3]:193 |
Просечна брзина револуције | 11.349,2[2] km/h |
Период ротације | 11,463[3]:193 |
Нагиб | 0,068°[2] |
Физичке карактеристике | |
Средњи полупречник | 761,4[2] km |
Површина | 7.285.101,53[2] km² |
Маса | 2,8834 × 1021[2] kg |
Запремина | 1.848.958.769[2] km³ |
Густина | 1,559[2] g/cm³ |
Гравитација | 0,332[2] m/s² |
Магнитуда | 13,9[3]:193 |
Албедо | 0,24[3]:193 |
Оберон или Уран IV[4] је други највећи[1] сателит Урана. Међу „главним“ сателитима Урана, Оберон је најудаљенији од матичне планете. Открио га је, заједно са суседном Титанијом, Вилхелм Хершел 1787. године.[5] Сателити су названи по краљу и краљици вила из Шекспирове комедије „Сан летње ноћи“.[3]:201–203
Особине
[уреди | уреди извор]Оберон је састављен од стеновитог материјала и леда[1], а велике осцилације у опозицији указују на то да је тај материјал порозан.[6] Оберон се налази у синхроној орбити око Урана (односно, окренут је ка Урану увек истом страном) услед чега је водећа страна Оберона црвенија од пратеће стране, највероватније услед сакупљања међупланетарне прашине на водећој страни.[7]
Површинске структуре
[уреди | уреди извор]Структуре на Оберону носе имена трагичних Шекспирових ликова.[8]Површина Оберона је стара, није изглађена лавом богатом водом као што је то случај са Мирандом или Аријелом.[7]
Површина Оберона је тамна, али су неки од већих кратера центри светлих зракова који се од њих радијално шире. У Отелу, Фалстафу и Хамлету се налази тамнији материјал, који вероватно представља мешавину леда и угљеничног материјала из унутрашњости. Кратери на Оберону су:[3]:203
Назив | Ширина (југ) | Дужина (исток) | Пречник (km) |
---|---|---|---|
Антоније | 27,5 | 65,4 | 47 |
Кориолан | 11,4 | 345,2 | 120 |
Лир | 5,4 | 31,4 | 126 |
Магбет | 58,4 | 112,5 | 203 |
Отело | 66,0 | 42,9 | 113 |
Ромео | 28,7 | 89,4 | 159 |
Фалстаф | 22,1 | 19,0 | 124 |
Хамлет | 46,1 | 44,4 | 206 |
Цезар | 26,6 | 61,1 | 76 |
На хоризонту Оберона је Војаџер 2 снимио планину високу најмање 6 km (планина је уочљива управо зато што је снимљена на хоризонту). Да ли је у питању нека изузетна одлика или не, не може се са сигурношћу рећи.[3]:203
Још једна значајна појава је чазма (кањон) Момур, дужине 500 km.[9]
Популарна култура
[уреди | уреди извор]У песми Пинк Флојда „Astronomi Domine“ помињу се Уранови сателити Оберон, Миранда и Титанија.[10]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Oberon: Overview”. Solar system Exploration. NASA. Приступљено 6. 1. 2014.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к „Oberon: Facts & Figures”. Solar system Exploration. NASA. Архивирано из оригинала 13. 10. 2013. г. Приступљено 12. 1. 2014.
- ^ а б в г д ђ е Moore, Patrick (2000). The Data Book of Astronomy (на језику: енглески). Taylor & Francis. ISBN 978-0-7503-0620-1. Приступљено 16. 11. 2021.
- ^ Angelo 2006, стр. 427
- ^ Moore, Patrick, ур. (2002). Philip's Astronomy Encyclopedia (на језику: енглески). London: Philip's. стр. 289. ISBN 978-0-540-07863-9. Приступљено 16. 11. 2021.
- ^ Lucy-Ann McFadden, Paul R. Weissman, Torrence V. Johnson, ур. (2007). Encyclopedia of Solar System. San Diego: Academic Press. стр. 380. ISBN 978-0122268052.
- ^ а б Elkins-Tanton, Linda T. (2011). Uranus, Neptun, Pluto and the Outer Solar System. New York: Facts on File. стр. 61. ISBN 978-0-8160-7701-4.
- ^ Murdin, Paul, ур. (2001). Encyclopedia of Astronomy & Astrophysics (на језику: енглески). Taylor & Francis. стр. 4173. ISBN 978-0-7503-0440-5. Приступљено 16. 11. 2021.
- ^ Murdin, Paul, ур. (2001). Encyclopedia of Astronomy & Astrophysics (на језику: енглески). Taylor & Francis. стр. 2977. ISBN 978-0-7503-0440-5. Приступљено 16. 11. 2021.
- ^ „Pink Floyd – Astronomy Domine Lyrics”. Rock Genius. Приступљено 12. 1. 2014.
Литература
[уреди | уреди извор]- Angelo, Joseph A. (2006). Encyclopedia of Space and Astronomy. New York: Facts on File. стр. 427. ISBN 978-0-8160-5330-8.
Види још
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Oberon (Sea and Sky)
- The moon Oberon Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2014) (The Time Now)
- Oberon (Universe Today)
- Oberon (Институт Космических Исследований — Space Research Institute)