Образ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Образ

Образ (лат. bucca) је структура која чини бочни зид усне дупље. Разликују се десни и леви образ, а сваки од њих има спољашњу кожну и унутрашњу слузокожну страну. Образ је грађен из пет слојева: кожа, поткожни слој, мишићни слој, подслузокожни слој и слузница.[1][2]

Кожа је релативно танка, садржи велики број еластичних влакана и добро је снабдевена крвљу. Подслузокожни слој је грађен од везивних влакана и масног ткива, које је нарочито развијено у задњем делу и образује тзв. масно тело образа. Масно тело има облик лопте и посебно је добро развијено код деце до четврте године старости. Мускулатуру образа највећим делом чини образни мишић, мада у његов састав улазе и влакна других мањих мишића. У подслузокожном слоју су смештене мале пљувачне жлезде. Слузница прекрива унутрашњу страну десног и левог образа и представља део оралне слузокоже.[3]

Артерије које снабдевају образе крвљу су гране образне артерије, попречне артерије лица, артерије лица, инфраорбиталне и доње алвеоларне артерије. Вене су притоке вене лица и попречне вене лица.

Живци за инервацију мускулатуре потичу из фацијалног нерва, док сензитивне гране потичу из образног и инфраорбиталног живца.

Извори[уреди]

  1. Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9. 
  2. Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  3. Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 

Литература[уреди]

  • Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  • Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9.