Полни орган
Полни орган или примарна полна карактеристика је кратко дефинисано анатомски део тела који учествује у полном размножавању и конституише репродуктивни систем у сложеном организму, посебно спољашњи полни органи; спољашњи полно органи се често називају гениталије.[1][2]
Цвет је репродуктивни орган цветница,[3] шишарке су репродуктивни органи биљака са шишаркама,[4] док су маховине, папрати и сличне биљке замеци репродуктивних органа.[5]
Терминологија[уреди | уреди извор]
Латински израз гениталија, који се понекад односи и на гениталну област, користи се да опише видљиве полне органе, познате као примарне гениталије или спољне гениталије: код мушкараца: пенис и скротум; код жена дражица и стидница.
Други скривени полни органи односе се на секундарне гениталије или унутрашње гениталије. Најважније су гонаде, парне полне жлезде, конкретно тестиси код мушкарца или јајници код жене. Гонаде су прави полни органи, који потичу од гамета који садрже наследну ДНК. Они такође производе већину примарних хормона који утичу на полни развој, и регулишу друге полне органе и полно одвојена понашања.
Двосмисленије дефинисан термин је ерогена зона, што је, субјективно гледано, било која област на телу која, кад је стимулисана, производи еротску сензацију, укључујући увек гениталије.
Сисари[уреди | уреди извор]
Спољни и унутрашњи полни органи[уреди | уреди извор]
Видљиви део гениталија сисара код мушкараца састоји се од скротума и пениса; код жена од усни, клиториса и вагине.
Код људи, жене имају два генитална отвора, вагину и уретру, док мушкарци имају само један уретру. Мушке и женске гениталије имају много нервних завршетака, што резултује пријатном и веома осетљивом додиру.[6][7] Код већине људских друштава, посебно конзервативним, непокривање полних органа у јавности се сматра непристојним па чак и незаконитим понашањем.[8]
Код сисара, полни органи укључују:
| Женско | Мушко |
|---|---|
 |
Развој[уреди | уреди извор]
У типичном пренатални периодпренаталном периоду, полни органи потичу од анатомије анлаге током гестације и диференцирају су се у мушке или женске варијације. SRY ген обично лоциран на ипсилон хромозому и шифрован фактор за одређење тестиса, одређује смер ове диференцијације. Његово одсуство омогућава гонадама да наставе да се развијају у јајнике.
После тога, развој унутрашњих органа за размножавање и спољних гениталија одређен је хормонима које производе одређене феталне гонаде (оваријуми или тестиси) и одговором ћелија на њих. Првобитно појављивање феталне гениталије (неколико недеља након зачећа) изгледају базички женско: пар „урогениталних наобора“ са малим израштајем у средини, и уретром иза израштаја. Ако фетус има тестисе, и ако тестиси производе тестостерон, и ако ћелије гениталија одговоре на тестостерон, спољни урогенитални набори отичу и спајају се у средишњој линији правећи скротум; израштај постаје већи и прављи и формира пенис; унутрашњи урогенитални отоци расту, замотавају се око пениса, и спајају у средишњој линији уретре пениса.
Сваки полни орган једног пола има хомологи дубликат у другом. Види списак хомологија људских органа за размножавање. Из шире перспективе, цео процес полне диференцијације такође укључује и развој секундарних полних карактерситика као што су обрасци пубичне и длака на лицу и женске груди које се јављају у пубертету. Даље, разлике у можданој стуктури се јављају, утичући на, али не и апсолутно одређујући, понашање.
Међупол је развијање гениталија негде између типичних мушких и женских гениталија. Када је дете рођено, родитељи су суочени са одлукама које су често тешке да се донесу, као што су да ли треба или не треба модификовати гениталије, променити пол детата у мушко или женско, или оставити гениталије таквим какве јесу. Неки родитељи дозвољавају њиховим докторима да одлуче. Ако одлуче да модификују гениталије, имају приближно 50% шансе да ће добити гениталије које се подударају са дететовим тродним идентитетом. Ако изаберу погрешне, њихово дете може показивати знаке трансексуализма, што може да води томе да имају неугодан живот док нису у могућности да излече проблем.[9]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Sex organ (sɛks ˈɔːɡən)”. Collins English Dictionary. Приступљено 14. 9. 2013.
- ^ P. R. Ashalatha, G. Deepa (2012). Textbook of Anatomy and Physiology for Nurses. JP Medical Ltd. стр. 252—274. ISBN 978-9350254233. Приступљено 14. 9. 2013.
- ^ „Flowering Plant Reproduction”. Emc.maricopa.edu. 18. 5. 2010. Архивирано из оригинала на датум 16. 08. 2018. Приступљено 1. 8. 2012.
- ^ ibiblio.org
- ^ „Mosses and Ferns”. Biology.clc.uc.edu. 16. 3. 2001. Архивирано из оригинала на датум 28. 07. 2012. Приступљено 1. 8. 2012.
- ^ Sexual Intimacy in Marriage William Cutrer
- ^ Daphne's Dance: True Tales in the Evolution of Woman's Sexual Awareness Brigitta Olsen
- ^ Unpopular Privacy: What Must We Hide? retrieved 9 February 2012
- ^ Fausto Sterling, Anne (2000). Sexing The Body. New York: New York. стр. 44—77.
Литература[уреди | уреди извор]
- P. R. Ashalatha, G. Deepa (2012). Textbook of Anatomy and Physiology for Nurses. JP Medical Ltd. стр. 252—274. ISBN 978-9350254233. Приступљено 14. 9. 2013.
