Брада

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили нешто друго, погледајте чланак Брада (вишезначна одредница).
Комунистички теоретичар, Карл Маркс, био је познат по дугој бради.

Брада је назив за скуп длака која расте на подбратку, горњој усни, образима и врату људског бића и неких животиња. Код људи, обично само особе у пубертету или одрасли мушкарци могу да израсту браде. Ипак, жене са хирзутизмом могу да развију браду. Када се диференцира од горњих и доњих длака на лицу, брада обично не обухвата бркове.

Током историје, мушкарцима са длакама на лицу била су приписивани различити атрибути, као што су памет, сексуална виртилност, мужевност или узвишен статус; ипак, браде такође могу бити доживљаване као недостатак генералне чистоће и углађености, посебно у модерна времена.

Историја[уреди]

Кроз историју човечанства увек се мислило да брада људима даје посебно значење и достојанство, пошто је брада била симбол мужевности. Зато се свако значајно лице у старо доба обично приказивало са брадом. Грчки бог Зевс приказиван је увек са дугачком брадом. Краљ Артур и Карло Велики на илустрацијама такође увек имају браду. Па ипак, за обичне људе не постоји неко опште правило о тому. Једно време било је отмено да мушкарци пуштају браду, док једно време ни један мушкарац није желео да буде виђен с брадом. Много пре норманског освајања Енглеске, мушкарци нису пуштали браду, јер је сматрано да то није модерно. Затим се мода променила и они су је изнова прихватили. Енглески краљеви, који су давали тон мушкој моди, имали су различит укус и по питању ношења браде. На пример, Хенри II није носио браду, Рицхард II је носио малу, а Хенри III велику браду. До средине 13. века већина људи је имала бујну и коврђаву браду, што је постало сасвим уобичајено у 14. веку. Током 15. века браде су изнова ишчезле, да би се потом поново вратиле у моду почетком 16. века, и то заслугом Хенрија VIII. У доба краљице Елизабете, браду су носили адвокати, војници, дворјани и трговци. Али, када је на престо дошла краљица Ана, нико ко је у друштву нешто значио није носио ни браду ни бркове, па чак ни залиске. Када је Џорџу III нарасла брада док је лежао у затвору, многе су његове најватреније присталице држале да му је тиме нанета најтежа увреда. Долазимо до закључка да бријање браде није зависило од тога да ли човек има бријач. Хоће ли човек носити браду или неће, првенствено је зависило о тренутном модном тренду.

Биологија[уреди]

Поглед изблиза

Брада се развија током пубертета. Раст браде је повезан са стимулацијом фоликула длака у областима од дихидротестостерона, који наставља да утиче на раст браде и након пубертета. Фоликули длака различитих области варирају у томе који их хормони стимулирају или инхибирају; дихидротестостерон такође појачава ћелављење. Дихидротестостерон је произведен од тестостерона, чији нивои варирају од годишњих доба; тако да брада расте брже лети.

Тешкоће у мерењу раста браде доводиле су до контроверзи у погледу ефеката хормонске активности на краткотрајну погонотропију (нпр. четкање длака на лицу). На пример, један физичар је морао да проведе период од неколико недеља на удаљеном острву у компаративној изолацији. Он је приметио да је његова брада расла успорено, али дан након што је требало да напусти острво повећала се поново, да би добила необично високе стопе током првог или другог дана код куће. Он је проучавао овај ефекат и дошао до закључка да су стимули за повећан раст браде повезани са настављањем сексуалне активности.[1] У сваком случају, у то време професионални погонолози реаговали су енергично и скоро да су одбацили ово истраживање.[2]

Раст браде је такође и генетски одређен.[3]

Еволуција[уреди]

Биолози карактеришу браде као секундарне полне каратеристике зато што су јединствене за један пол, али ипак не играју директну улогу у репродукцији. Чарлс Дарвин први је сугерисао на могучност еволуцијског објашњења брада у својем делу Предак човека, са хипотезом да процес полне селекције може доводити до појаве брада.[4] Модерни биолози, реафирмисали су улогу полне селекције у еволуцији брада, закључивши да постоји доказ да већи број жена налази мушкарце са брадом привлачнијим него мушкарце без браде.[5][6][7]

Објашњења која је дала еволуцијска психологија за постојање брада укључују сигнализирање сексуалне зрелости и сигнализирање доминације због повећане перципиране величине вилице, а чисто обријана лица су оцењена мање доминатним него она са брадом.[8] Поједини научници говоре како није још утрврђено да ли полна селекција која доводи до брада има корене у привлачности (међуполна селекција) или доминацији (унутарполна селекција).[9] Брада може бити објашњена као индикатор општег стања мушкарца.[10] Количина фацијалне косматости изгледа да утиче на мушку привлачност.[11][12] Присуство браде чини особу вулнерабилнијом у тучама, што је скупо, тако да су биолози спекулисали да морају постојати други еволуцијски бенефити који анулирају слабе стране.[13] Повећан ниво тестостерона доказан брадом може да означава, благу имуносупресију, која може подржати сперматогенезу.[14][15]

Референце[уреди]

  1. „Effects of sexual activity on beard growth in man”. Nature 226 (5248): 869–70. 1970. DOI:10.1038/226869a0. PMID 5444635. 
  2. Hardisty, R. M. (1970). „Shaving to impress”. Nature 226 (5252): 1277. DOI:10.1038/2261277a0. 
  3. Randall VA (2008). „Androgens and hair growth”. Dermatol Ther 21 (5): 314–28. DOI:10.1111/j.1529-8019.2008.00214.x. PMID 18844710. 
  4. Darwin (2004), стр. 554.
  5. Dixson, A.; Dixson, B; Anderson, M (2005). „Sexual selection and the evolution of visually conspicuous sexually dimorphic traits in male monkeys, apes, and human beings”. Annu Rev Sex Res. 16: 1–19. PMID 16913285. 
  6. Miller, Geoffry F. (1998). „How Mate Choice Shaped Human Nature: A Review of Sexual Selection and Human Evolution”. In Crawford, Charles B.. Handbook of Evolutionary Psychology: Ideas, Issues, and Applications. Psychology Press. pp. 106, 111, 113. 
  7. Skamel, Uta (2003). „Beauty and Sex Appeal: Sexual Selection of Aesthetic Preferences”. In Voland, Eckhard. Evolutionary Aesthetics. New York: Springer. pp. 173–183. ISBN 978-3-540-43670-6. 
  8. doi:10.1016/j.evolhumbehav.2010.02.005
    This citation will be automatically completed in the next few minutes. You can jump the queue or expand by hand
  9. Dixson, A. F. (2009). Sexual selection and the origins of human mating systems. New York: Oxford University Press. pp. 178-. ISBN 978-0-19-955943-5. 
  10. Thornhill, Randy; Gangestad, Steven W. (1993). „Human facial beauty: Averageness, symmetry, and parasite resistance”. Human Nature 4 (3): 237–269. DOI:10.1007/BF02692201. 
  11. Barber, N. (1995). „The Evolutionary psychology of physical attractiveness: Sexual selection and human morphology”. Ethol Sociobiol 16 (5): 395–525. DOI:10.1016/0162-3095(95)00068-2. 
  12. Etcoff, N. (1999). Survival of the Prettiest: The Science of Beauty. New York: Doubleday. ISBN 978-0-385-47854-0. 
  13. Zehavi, A.; Zahavi, A. (1997). The Handicap Principle. New York: Oxford University Press. p. 213. ISBN 978-0-19-510035-8. 
  14. Folstad, I.; Skarstein, F. (1997). „Is male germ line control creating avenues for female choice?”. Behavioral Ecology 8 (1): 109–112. DOI:10.1093/beheco/8.1.109. 
  15. Folstad and Skarsein cited by Skamel, Uta (2003). „Beauty and Sex Appeal: Sexual Selection of Aesthetic Preferences”. In Voland, Eckhard. Evolutionary Aesthetics. Springer. pp. 173–183. 

Извори[уреди]

  • „Full Beard”. Authority Website. Beards.net Приступљено 22 November 2012. 

Литература[уреди]

  • Skamel, Uta (2003). „Beauty and Sex Appeal: Sexual Selection of Aesthetic Preferences”. In Voland, Eckhard. Evolutionary Aesthetics. Springer. pp. 173–183. 
  • Etcoff, N. (1999). Survival of the Prettiest: The Science of Beauty. New York: Doubleday. ISBN 978-0-385-47854-0. 
  • Zehavi, A.; Zahavi, A. (1997). The Handicap Principle. New York: Oxford University Press. p. 213. ISBN 978-0-19-510035-8. 
  • Dixson, A. F. (2009). Sexual selection and the origins of human mating systems. New York: Oxford University Press. pp. 178-. ISBN 978-0-19-955943-5. 
  • Skamel, Uta (2003). „Beauty and Sex Appeal: Sexual Selection of Aesthetic Preferences”. In Voland, Eckhard. Evolutionary Aesthetics. New York: Springer. pp. 173–183. ISBN 978-3-540-43670-6. 
  • Darwin, Charles (2004). The Descent Of Man And Selection In Relation To Sex. Kessinger Publishing. p. 554. 
  • Miller, Geoffry F. (1998). „How Mate Choice Shaped Human Nature: A Review of Sexual Selection and Human Evolution”. In Crawford, Charles B.. Handbook of Evolutionary Psychology: Ideas, Issues, and Applications. Psychology Press. pp. 106, 111, 113. 
  • Reginald Reynolds: Beards: Their Social Standing, Religious Involvements, Decorative Possibilities, and Value in Offence and Defence Through the Ages (Doubleday, 1949) ISBN 978-0-15-610845-4.
  • Helen Bunkin, Randall Williams: Beards, Beards, Beards (Hunter & Cyr, 2000) ISBN 978-1-58838-001-2.
  • Allan Peterkin: One Thousand Beards. A Cultural History of Facial Hair (Arsenal Pulp Press, 2001) ISBN 978-1-55152-107-7.
  • A Dictionary of Early Christian Beliefs, David W. Bercot, Editor, стр. 66–67.

Спољашње везе[уреди]

Викикњиге
Викикњиге имају више информација о: