Људско тело

Из Википедије, слободне енциклопедије
Људско тело
Anterior view of human female and male, without labels.jpg
Карактерстике људског тела приказане на телима код којих су телесне длаке и мушке длаке на лицу уклоњене

Људско тело представља целокупну структуру људског организма и обухвата главу, врат, труп, две руке и две ноге. Док човек не достигне одрасло доба, тело се састоји од скоро 100 трилиона ћелија[1] основних јединица живота[2] Ове ћелије су биолошки организоване да на крају оформе цело тело.

Структура[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Анадомија, Пропорција тела и Анатомска терминологија.
Састав људског тела
Код здравог човека тешког 60 kg
Конституент Тежина[3] Проценат атома[3]
Водоник 6.0 kg 63%
Кисеоник 38.8 kg 25,5%
Угљеник 10.9 kg 9,5%
Азот 1.9 kg 1,4%
Калцијум 1.2 kg 2,0%
Фосфор 0.6 kg 0,2%
Калијум 0.2 kg 0,07%

Величина[уреди]

Просечан одрасли човек (у развијеним земљама) висок је око 1,7-1,8 m, а одрасла жена је око 1,6–1.7 m. Висина је значајно одређена генима и исхраном. На тип тела и састав људског теласастав учествују фактори као што су генетика, исхрана и вежбање.

Анатомија човека[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Облик тела и Женски облик тела.
Анатомска студија Леонарда да Винчија

Људска анатомија (грч. ἀνατομία, „дисекција“, од ἀνά, „горе“ и τέμνειν, „сећи“) првенствено је научна студија морфологије људског тела.[4] Анатомија се дели на бруто анатомију и микроскопску анатомију.[4] Бруто анатомија (такође позната и као топографска анатомија, регионална анатомија или антропотомија) је проучавање анатомски структура уз помоћ микроскопа, која укључује хистологију (студију организације ткива),[4] и цитологију (проучавање ћелија). Анатомија, људска физиологија (студија функције), биохемија (студија хемије живих структура) су комплементарно основне медицинске науке које генерално заједно (или у тандему) за студенте који студирају медицинске науке.

Са неких гледишта људска анатомија је уско повезана са ембриологијом, компаративном анатомијом и компаративном ембриологијом,[4] кроз заједничке корене у еволуцији; на пример, већи део људског тела задржава антички сегментни образац који је присутан код свих кичмењака где су основне јединице понављане, што је посебно очигледно на кичменом стубу и рабарном кавезу, и може бити праћено од веома раних ембриона.


Генерално гледано, лекари, стоматолози, физиотерапеути, сестре, болничари, радиографи и студенти одређених биолошких наука, уче бруто анатомију и микроскопску анатомију са анатомиских модела, скелета, текстуалних књига, дијаграма, фотографија, лектура и туториала. Проучавање микроскопске анатомије (или хистологије) може бити додато практичном искуству у проучавању хистолошких припрема (или слајдова) под микроскопом; и такође медицински и студенти стоматологије генерално уче анатомију уз практично искуство дисекције и посматрања лешева (мртвих људских тела). Темељно радно знање из анатомије је неопходно за све медицинске докторе, посебно хирурге, и докторе који раде неке дијагностичке специјалности, као што су хистопатологија и радиологија.


Људска анатомија, физиологија и биохемија су основне медицинске науке, које су генерално предаване студентима медицине у првој години факултета. Људска анатомија може да се учи регионално и систематски;[4] што је, појединачно, проучавање анатомије телесних области као што су глава и груди или проучавање специфичних система, као што су нервни и респираторни системи. Значајна текстуална књига из анатомије, Грејева анатомија, недавно је преорганизована из системског формата у регионални формат, у складу са модерним учењима.[5][6]

Напомене[уреди]

Референце[уреди]

  1. Roza, Greg (January 2006). Inside the Human Body: Using Scientific and Exponential Notation. The Rosen Publishing Group. стр. 21-. ISBN 978-1-4042-3362-1. 
  2. Cell Movements and the Shaping of the Vertebrate Body у поглављу 21 of Molecular Biology of the Cell четвртог издања, које је уредио Bruce Alberts (2002) а објавио Garland Science.
    Alberts-ов текст дискутује како се „ћелијски градивни блокови“ мењају облик развићем емриона. Такође су уобичајено описани мали молекули као што су аамино киселине као на "molecular building blocks".
  3. 3,0 3,1 George Burton (2000). Chemical Storylines (2 ed.). Heinemann. стр. 3-. ISBN 978-0-435-63119-2. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 „Introduction page, "Anatomy of the Human Body". Henry Gray. 20th edition. 1918“ Приступљено 27 March 2007. 
  5. ISBN=0443071683 „Publisher's page for Gray's Anatomy. 39th edition (UK). 2004. ISBN 0-443-07168-3“. Архивирано из ISBN=0443071683 оригинала на датум 20. 2. 2007. Приступљено 27 March 2007. 
  6. „Publisher's page for Gray's Anatomy. 39th edition (US). 2004. ISBN 0-443-07168-3“. Архивирано из оригинала на датум 9. 2. 2007. Приступљено 27 March 2007. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]