Опскурантизам
У областима филозофије, термини опскурантизам и опскуратионизам (лат. obscurus, мрачење) идентификују и описују антиинтелектуалне праксе намерног представљања информација на неразуман и непрецизан начин који ограничава даље истраживање и разумевање субјекта. Два историјска и интелектуална денотата опскурантизма су: (1) намерно ограничавање знања — противљење ширењу знања; и (2) намерна опскурност — необичан стил писања који карактерише намерна нејасност.[1]
У 18. веку, филозофи просветитељства су примењивали термин мрачњаштво на сваког непријатеља интелектуалног просветитељства и либералне дифузије знања.[2] У 19. веку, правећи разлику између варијетета мрачњаштва који се налази у метафизици и теологији, од „суптилнијег” мрачњаштва критичке филозофије Имануела Канта и модерног филозофског скептицизма, Фридрих Ниче је рекао да: „Суштински елемент у црној уметности опскурантизма није у томе што жели да потамни индивидуално разумевање, већ да жели да поцрни нашу слику света и замрачи нашу идеју постојања.“[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Webster's Unabridged Dictionary”. Scientific American. 8 (20): 156—156. 1853-01-29. ISSN 0036-8733. doi:10.1038/scientificamerican01291853-156h.
- ^ Buekens, Filip; Boudry, Maarten (2015). „The Dark Side of the Loon. Explaining the Temptations of Obscurantism”. Theoria (на језику: енглески). 81 (2): 126—142. ISSN 0040-5825. doi:10.1111/theo.12047.
- ^ Nietzsche, Friedrich; Hollingdale, Reginald J.; Nietzsche, Friedrich (2009). Schacht, Richard, ур. Human, all too human. Cambridge texts in the history of philosophy (13. print изд.). Cambridge: Cambridge Univ. Press. ISBN 978-0-521-56704-6.
