Општина Хинова
Хинова рум. Hinova | |
---|---|
Општина | |
Положај општине Хинова у округу Мехединци | |
Координате: 44° 32′ 44″ N 22° 46′ 36″ E / 44.54556° С; 22.77667° И | |
Земља | Румунија |
Округ | Мехединци |
Седиште | Хинова |
Површина[1] | |
• Укупно | 70,58 km2 (27,25 sq mi) |
Надморска висина | 59 m (194 ft) |
Становништво (2011)[2] | |
• Укупно | 2.849 |
• Густина | 40/km2 (100/sq mi) |
Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) |
• Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) |
Геокод | 676185 |
Општина Хинова (рум. Hinova) је сеоска општина у округу Мехединци у Румунији.
Површина општине износи 70,58 km².[1]
Становништво и насеља[уреди | уреди извор]
Општина Хинова је на попису 2011. године имала 2.849 становника, за 16 (0,56%) мање од претходног пописа 2002. године када је било 2.865 становника. Већину становништва чине Румуни.
Насеља[уреди | уреди извор]
Општина се састоји из 4 насеља.
Насеље | Изворни назив | Бр. ст. (2002)[4] | Бр. ст. (2011)[2] |
---|---|---|---|
Бистрица | Bistrița | 1.345 | 1.370 |
Каржеј | Cârjei | 39 | 21 |
Хинова | Hinova | 1.020 | 1.071 |
Острову Корбулуј | Ostrovu Corbului | 461 | 387 |
Општина Хинова | Comuna Hinova | 2.865 | 2.849 |
Историјски споменици[уреди | уреди извор]
У табели су дати заштићени историјски споменици на територији општине Хинова. Једини историјски споменик од националног значаја је римски каструм у Хинови.[5]
Историјски споменик | Датирање | Локација | |
---|---|---|---|
Насеље | II—IV век | Бистрица | |
Римски каструм | IV—V век | Хинова | |
Новакова бразда | IV век | Хинова | |
Археолошко налазиште | Насеље | VIII—VI век п. н. е. (Халштатска, култура Басараби) | Острову Корбулуј |
Некропола | VIII—VI век п. н. е. (Халштатска, култура Басараби) | ||
Насеље | Енеолит (култура Салкуца) | ||
Црква Успења Богородице | 1833—1836 | Бистрица | |
Црква Светог мученика Георгија | 1892—1894 | Хинова |
Туризам[уреди | уреди извор]
Римски каструм Хинова[уреди | уреди извор]
У близини Хинове, поред Дунава, налазе се остаци римског каструма који датира из 3. века п. н. е. Каструм је имао четири куле и једну капију са јужне стране која је била ојачана двема квадратним кулама. Тврђава је била срушена 378. или 379. године, а затим је обновљена. Била је у функцији све до 5. века. 1980. године овде је откривен велики број златних предмета који су припадали Трачанима.[6]
Шума Стармина[уреди | уреди извор]
На површини од 103 хектара налази се Резерват природе "Шума Стармина" (рум. Rezervaţie naturală "Pădurea Stârmina") чији највећи део заузимају шуме. Стармина је заштићена законом од 2000. године и представља значајну шумску заједницу дрвећа као што су храст китњак, храст лужњак и јасен.[7]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Volumul datelor imobilelor gestionate la nivel de UAT: Septembrie 2018”. data.gov.ro. ANCPI. 17. 12. 2018. Приступљено 26. 03. 2023.
- ^ а б „Populaţia stabilă pe judeţe, municipii, oraşe şi localităti componenete la RPL_2011”. recensamantromania.ro. Приступљено 25. 02. 2023.
- ^ „Етнички састав Румуније према попису из 2011.”. Institutul Național de Statistică (на језику: румунски).
- ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány. Архивирано из оригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено 25. 02. 2023.
- ^ „Lista monumentelor istorice 2015: Județul Mehedinți” (PDF). cultura.ro (на језику: румунски). 2015. Приступљено 01. 02. 2024.
- ^ 33. HINOVA ROMAN CAMP danubelimes-robg.eu Приступљено 19. јула 2021.
- ^ Pădurea Stârmina Informatii Romania Приступљено 19. јула 2021.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]