Ораштије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ораштије
Orăștie
Orastie 02.jpg
Ораштије - панорама
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Румунија
ОкругХунедоара
Становништво
Становништво
 — 2011.18.227[1][2]
Географске карактеристике
Координате45°51′ СГШ; 23°12′ ИГД / 45.85° СГШ; 23.2° ИГД / 45.85; 23.2Координате: 45°51′ СГШ; 23°12′ ИГД / 45.85° СГШ; 23.2° ИГД / 45.85; 23.2
Површина38,62 км2
Ораштије на мапи Румуније
Ораштије
Ораштије
Ораштије на мапи Румуније
Веб-сајт
www.orastie.info.ro

Ораштије (рум. Orăștie, нем. Broos, мађ. Szászváros) град је у Румунији, у средишњем делу земље, у историјској покрајини Трансилванија. Ораштије је град у оквиру округа Хунедоара.

Ораштије је према последњем попису из 2002. године имао 21.213 становника.

Географија[уреди]

Град Ораштије налази се у крајње југозападном делу историјске покрајине Трансилваније, близу границе са Олтенијом. Од најближег већег града, Темишвара, град је удаљен 185 km источно.

Ораштије се образовао покрај реке Мориш, у долинском крају. Јужно од града се издижу Карпати.

Историја[уреди]

Према државном шематизму православног клира Угарске, 1846. године у месту је парох, поп Никола Поповић.[3]

Ту су се након пропасти великог устанка Срба у Банату 1594. године населили бројни избегли Срби.[4]

Становништво[уреди]

Демографија
2011.
18.227

Матични Румуни чине већину градског становништва Ораштија (око 90%), а од мањина присутни су Мађари, Немци и Роми у веома малом броју. Немци (тј. Саси) су до средине 20. века чинили половину становништва града.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Приступљено 6. 8. 2013. 
  2. ^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Приступљено 5. 8. 2013. 
  3. ^ Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
  4. ^ Ștefan Ștefănescu: "Istoria românilor în secolul al XVIII-lea: între tradiție și modernitate", Bukarest 1999.

Спољашње везе[уреди]