Пређи на садржај

Оргон

С Википедије, слободне енциклопедије
Рајхов акумулатор оргон енергије

Оргон или Оргонска енергија (лат. organismus - жива бића) је термин који је први употребио чувени психоаналитичар Вилхелм Рајх да би означио хипотетичко поље универзалне животне енергије.

Рајх је тврдио да је наводно пронађена „универзална животна енергије“ у својој студији (крај 1930) у којој говори да „Оргон“ енергија продире и испуњава читав универзум. Он је веровао да су неки облици болести последица немогућности људског тела да прими ову енергију, и покушао је да их третира. Вилхелм Рајх је веровао да „Оргон“ енергија утиче на емоције и сексуалност, али се не односи на снагу статичког електрицитета. Конципирао је и конструисао Оргон акумулатор за складиштење ове енергије.[1] Рајхов оргон акумулатор је био заправо кутија чији су зидови су били од наизменичних слојева метала и изолаторa и омогућавао је наводно његовим пацијентима да акумулирају оргон енергију. Ови радови нису били подржани од стране научне заједнице и критикована је као псеудонаука. Изазвао је раскол између Рајха и других психоаналитичке институција, и на крају је довела до његовог хапшења и затварања.

Психотерапеути, и лекари понекад користе методе Вилхелма Рајха да изазову позитивне емоције, па чак и његов „Оргон акумулатор“ у оквиру психотерапије. Коришћење ових техника у терапеутске сврхе је данас ограничено на лекаре и терапеуте који су обучени у „Прорајховским“ институцијама као што су Амерички колеџ Оргономије. Упркос чињеници да је појам „оргон“ одбачен на Западу, доктрина виталне енергије (Прана, Чи и сл.), још од античких времена па до данас, и даље је популарна на Истоку. Конкретно, у оквиру ове доктрине налази се основа за терапијске третмане и технике акупунктуре и акупресуре. Насупрот источне медицине и Вилхелма Рајха, сви наредни истраживачи на Западу проучавали су манифестација „животне енергије“, углавном на неживим објектима (Гребеников, Веиник, ид), и њихови радови проглашавани су псеудонауком.

Истраживање и развој

[уреди | уреди извор]

Даље студије својства и могућности повећања капацитета батерије оргон енергије базирале су се на увођење облика пирамиде јер се верује да такав облик најбоље „акумулира Оргон енергију“ и њено „зрачење“.[2] Верује се да ови акумулатори разарају ћелије тумора и доприносе исушивању (мумификација) тела у пирамидама, да помаже очување прехрамбених производа и има повољан утицај на људско тело.[3]

О. Хепфнер спровео је истраживање са стакленим пирамидама различитих боја, и потврдио да се „Оргон енергија“ најефикасније акумулира у батерији у облику пирамиде или лопте.[4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Orgone accumulators, Приступљено 17. 4. 2013.
  2. ^ Enel Radiations des Formes et Cancer. — Paris, 1958. 98 p
  3. ^ Traitment a distance par radiations. — Paris, 1959. 116 p
  4. ^ Höpfner O. Einhandrdrute und Piramidenenergie. GmbH: Verlag «Die Silbershnur»,1989.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

=