Отиловићи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Отиловићи
Otilovici1.JPG
Отиловићи
Административни подаци
Држава  Црна Гора
Општина Општина Пљевља
Становништво
Становништво
 — (2011) 233
Географске карактеристике
Координате 43°19′15″ СГШ; 19°24′49″ ИГД / 43.32083° СГШ; 19.41361° ИГД / 43.32083; 19.41361Координате: 43°19′15″ СГШ; 19°24′49″ ИГД / 43.32083° СГШ; 19.41361° ИГД / 43.32083; 19.41361
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Отиловићи на мапи Црне Горе
Отиловићи
Отиловићи
Остали подаци
Позивни број 052
Регистарска ознака PV

Отиловићи је насеље у општини Пљевља у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 233 становника (према попису из 1991. било је 305 становника).

Географија[уреди]

Засеок Литица - зимска идила

Отиловићи су карактеристични и у географском смислу. На путу који преко Отиловића води ка Бијелом Пољу, налази се вештачко језеро. Занимљив амбијент Отиловићког језера окруженог дрвећем и бујном вегетацијом, привлачи пажњу бројних туриста.

Историја[уреди]

Манастир Дубочица

Књиге кажу да је Свети Василије Острошки бар једном годишње боравио у манастиру Дубочица, због чега три посете овом манастиру имају исту снагу као један одлазак под Острог. Није ни чудо што су за ово место везане бројне легенде, а једна од њих је везана за име овога места. Прича се да је огроман део становништва овога краја кренуо 1389. године у Бој на Косово. Са собом су повели огромна стада, а када је кнез Лазар угледао толики народ и стоку, благосиљао их је речима: „Дабогда вам се све отило и котило...“ По тим речима кнеза Лазара, Отиловићи су добили име, а у знак сећања на великог косовског јунака и данас овде постоји чувена Отилова кула, тачније остаци некада велике куле Отилове.

Ту је јануара 1899. године отворена српска основна школа, на основу царске русам наме (дозволе). Први учитељ био је Милан Ненадић родом из Пљевља, који је завршио Призренску богословију, а уписало се 35 ученика.[1]

Овде се налази Манастир Дубочица.

Демографија[уреди]

У насељу Отиловићи живи 204 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 46,5 година (44,5 код мушкараца и 48,5 код жена). У насељу има 73 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,16.

У селу живе породице Попадићи, Ирићи, Јоксовићи, Ћузовићи, Коковићи, Шаранчићи, Кијановићи, Пејатовићи, Коружићи, Кезићи, Грујичићи, Голочевци.[2] Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 514
1953. 533
1961. 523
1971. 466
1981. 428
1991. 305 305
2003. 233 233
Етнички састав према попису из 2003.[4]
Срби
  
131 56,22 %
Црногорци
  
80 34,33 %
непознато
  
0 0,0 %


Привреда[уреди]

У последње време ово насеље постало је веома популарно због планиране изградње цементаре услед чега је знатан део становништва продао своја имања. Истраживања предела планираних за изградњу цементаре довела су до значајних археолошких открића. Наиме, у овом крају пронађени су споменици који датирају из раног средњег века. Тако Отиловићи постају интересантни и у привредном и у културно-историјском смислу.

Референце[уреди]

  1. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1899. године
  2. ^ Побједа онлине, 4. новембар 2007.[мртва веза], Приступљено 17. 4. 2013.
  3. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  4. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  5. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 

Спољашње везе[уреди]