Василије Острошки

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Свети Василије.
За друга значења, погледајте Василије Јовановић (вишезначна одредница).
Свети Василије Острошки
Saint Basil of Ostrog.jpg
Свети Василије Острошки (Јовановић)
Датум рођења 1610
Место рођења Мркоњићи
Османско царство
Датум смрти 1671.
Место смрти манастир Острог
Празник 12. мај

Свети Василије Острошки (Мркоњићи, Попово поље 1610 - Острог 1671), познат и као Свети Василије Острошки Чудотворац, је епископ захумски и српски православни светитељ.

Рођен је као Стојан Јовановић у селу Мркоњићи, Попово поље, надомак Требиња у Херцеговини од мајке Ане-Анастасије и оца Петра Јовановића, по предању 28. децембра 1610. године, у богобојажљивој породици херцеговачких тежака. У страху од данка у крви, родитељи су Стојана већ у дванаестој години послали у скровити манастир Завалу, у којем је већ тада игумановао његов стриц, игуман Серафим. Тамо се је учио црквеној писмености. Послије неколико година, Стојан прелази у требињски манастир Тврдош, гдје након похађања манастирске школе, најзад прима и монашки постриг и свештенички чин, поставши парох поповопољски.

Погоршање прилика у манастиру, нарочито због унијатских притисака из Дубровачке надбискупије и самовоље турских власти и жеља за дубљим подвигом одводе га као архимандрита у Пећку Патријаршију и, по благослову патријарха Пајсија Јањевца, даље на Свету Гору, а затим у Влашку и Русију. Отуда се враћа са даровима тамошњих владара страдалном народу у Херцеговини. Године 1638. архимандрит Василије је рукоположен у Пећи одлуком Светог синода за митрополита херцеговачког, са обновљеном светосавском титулом - митрополит Захумски. Касније ће додати и титулу и Скендеријски. Његов живот био је у сталној опасности од Турака. Био је прогањан и клеветан и од милитантних римокатоличких мисионара и прелата. Био је свргаван са митрополитског престола у Требињу од стране лажног епископа унијате Саватија 1641. године. Излаган је бахатостима племенских кнезова и непослушних ускочких четовођа. Ипак, стизао је где год су га водили задаци његове архиепископске службе, од Мостара, Требиња, Билеће и Херцег Новог до Пљеваља, Мораче, Оногошта и Бјелопавлића.

Као архијереј живео је у манастиру Тврдош и одатле утврђивао у православљу своје вернике, чувајући их од турских свирепости и латинског лукавства. Када су Турци разорили Тврдош, Василије се преселио у манастир Острог где је наставио свој строги подвижнички живот.

Умро је 1671. године. Његове мошти и његов гроб чувају се у манастиру у Острогу до данашњег дана. У њихову моћ исцељења и утехе верују подједнако и хришћани и муслимани. У Острогу се сваке године на Тројичине дане одржава велики Народни сабор. Манастир Светог Василија Острошког му је посвећен.

Српска православна црква слави Светог Василија Острошког 12. маја, по грегоријанском календару (29. априла, по јулијанском).[1]

О њему је Жељко Пржуљ написао историјски роман „Владика - слава му и милост“ 2016. године.[2]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Данас Свети Василије Острошки” (на језику: ср). Радио-телевизија Републике Српске. 12. 5. 2012. Приступљено 12. 5. 2012. 
  2. Свети Василије је носио кубуре („Вечерње новости“, 22. мај 2016)

Спољашње везе[уреди]