Паметни град

С Википедије, слободне енциклопедије

Паметни град је технолошки модерно урбано подручје које користи различите врсте електронских метода и сензора за прикупљање специфичних података. Информације добијене из тих података користе се за ефикасно управљање имовином, ресурсима и услугама; заузврат, ти подаци се користе за побољшање пословања широм града.[1] Ово укључује податке прикупљене од грађана, уређаја, зграда и имовине који се обрађују и анализирају ради праћења и управљања саобраћајним и транспортним системима,[2] електрана, комуналних предузећа, градског шумарства,[3] водоводних мрежа, отпада, кривичних истрага, информација системи, школе, библиотеке, болнице и друге услуге у заједници.[4][5] У паметним градовима, дељење података није ограничено на сам град, већ укључује и предузећа, грађане и друге треће стране које могу имати користи од различитих употреба тих података. Дељење података из различитих система и сектора ствара могућности за веће разумевање и економске користи.[6]

Концепт паметног града интегрише информациону и комуникациону технологију и различите физичке уређаје повезане на мрежу Интернета ствари ради оптимизације ефикасности градских операција и услуга и повезивања са грађанима.[7][8] ИКТ се користи за побољшање квалитета, перформанси и интерактивности урбаних услуга, за смањење трошкова и потрошње ресурса и за повећање контакта између грађана и владе.[9]

Терминологија[уреди | уреди извор]

Концепт паметног града је аморфан и не постоји заједничко разумевање опште прихваћене дефиниције онога што појам обухвата.[10]  Дикин и Ал Веар[11] наводе четири фактора који доприносе дефиницији паметног града:

  1. Примена широког спектра електронских и дигиталних технологија у заједницама и градовима.
  2. Употреба ИКТ за трансформацију животног и радног окружења у региону.
  3. Уграђивање таквих информационих и комуникационих технологија у владине системе.
  4. Територијализација пракси која спаја ИКТ и људе како би се побољшале иновације и знање које они нуде.

Дикин дефинише паметан град као онај који користи ИКТ да би задовољио захтеве тржишта (грађана града), и наводи да је укључење заједнице у процес неопходно за паметан град.[11] Паметан град би тако био град који не само да поседује ИКТ технологију у одређеним областима, већ је и имплементирао ову технологију на начин који позитивно утиче на локалну заједницу.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Предложено је да паметни град (такође заједница, пословни кластер, урбана агломерација или регион) користи информационе технологије да:

  1. Ефикасније користите физичку инфраструктуру (путеве, изграђено окружење и друга физичка средства) кроз вештачку интелигенцију и анализу података како бисте подржали снажан и здрав економски, друштвени и културни развој.[12]
  2. Ефикасно се ангажовати са локалном управом[13] коришћењем процеса отворених иновација и е-партиципације, побољшавајући колективну интелигенцију градских институција кроз е-управу, са нагласком на учешће грађана и заједнички дизајн.[14][15]
  3. Учите, прилагођавајте се и иновирајте и на тај начин ефикасније и брже реагујте на променљиве околности побољшањем интелигенције града.[15]

Ови облици интелигенције у паметним градовима демонстрирани су на три начина:

  1. Интелигенција оркестрације: где градови успостављају институције и решавају проблеме засноване на заједници и сарађују, као што је у Блекли парку, где је нацистичка Енигма шифра декодирана од стране тима предвођеног Аланом Тјурингом. Ово се спомиње као први пример паметног града или интелигентне заједнице.[16]
    Блекли Парк се често сматра првом паметном заједницом.
  2. Интелигенција за оснаживање: градови обезбеђују отворене платформе, експерименталне објекте и паметну градску инфраструктуру у циљу груписања иновација у одређеним окрузима. Они се могу видети у научном граду Киста у Стокхолму и Сајберпорт зони у Хонг Конгу. Слични објекти су такође успостављени у Мелбурну и Кијеву.[17]
  3. Интелигенција за инструменте: где је градска инфраструктура направљена паметном кроз прикупљање података у реалном времену, са анализом и предиктивним моделирањем у градским четвртима. Постоји много контроверзи око овога, посебно у вези са питањима надзора у паметним градовима. Примери инструментационе интелигенције су они који се примењују у Амстердаму.[18]

Оквири[уреди | уреди извор]

Стварање, интеграција и усвајање способности паметних градова захтевају јединствен скуп оквира за реализацију фокусних области могућности и иновација које су централне за пројекте паметних градова. Оквири се могу поделити у 5 главних димензија које укључују бројне повезане категорије развоја паметних градова:[19]

Технолошки оквир[уреди | уреди извор]

Паметан град се у великој мери ослања на примену технологије. Различите комбинације технолошке инфраструктуре у интеракцији формирају низ технологија паметних градова са различитим нивоима интеракције између људи и технолошких система.[20]

  • Дигитално: Инфраструктура оријентисана на услуге је потребна за повезивање појединаца и уређаја у паметном граду. То укључује услуге иновација и комуникациону инфраструктуру. Јованоф, Г. С. и Хазапис, Г. Н. дефинишу дигитални град као „повезану заједницу која комбинује инфраструктуру широкопојасне комуникације; флексибилну, сервисно оријентисану рачунарску инфраструктуру засновану на стандардима отворене индустрије; и иновативне услуге које задовољавају потребе влада и њихових запослених, грађана и предузећа.“[21]
  • Интелигентни: Когнитивне технологије, као што су вештачка интелигенција и машинско учење, могу се обучити на подацима које генеришу повезани градски уређаји да би се идентификовали обрасци. Ефикасност и утицај одређених политичких одлука могу се квантификовати когнитивним системима који проучавају континуиране интеракције људи са њиховим урбаним окружењем.[22]
  • Свеприсутан: Свеприсутни град пружа приступ јавним услугама преко било ког повезаног уређаја. У-град је продужетак концепта дигиталног града због објекта у смислу приступачности свакој инфраструктури.[23]
  • Жичани: Физичке компоненте ИТ система су кључне за развој паметног града у раној фази. Жичана инфраструктура је неопходна да би се подржале ИоТ и бежичне технологије које су централне за међусобно повезанији живот.[24] Жичано градско окружење пружа општи приступ дигиталној и физичкој инфраструктури која се стално ажурира. Најновије у телекомуникацијама, роботици, Интернету ствари и разним повезаним технологијама могу се затим применити да подрже људски капитал и продуктивност.[25][26]
  • Хибрид: Хибридни град је комбинација физичке конурбације и виртуелног града повезаног са физичким простором. Овај однос може бити виртуелни дизајн или присуство критичне масе учесника виртуелне заједнице у физичком урбаном простору. Хибридни простори могу послужити за реализацију пројеката будуће државе за услуге паметних градова и интеграцију.[27]
  • Информациони град: Мноштво интерактивних уређаја у паметном граду генерише велику количину података. Начин на који се те информације тумаче и чувају је од кључног значаја за раст и безбедност паметног града.[28]

Људски оквир[уреди | уреди извор]

Иницијативе паметних градова имају мерљиве позитивне утицаје на квалитет живота његових грађана и посетилаца.[29] Људски оквир паметног града – његова економија, мреже знања и системи људске подршке – важан је показатељ његовог успеха.[30]

  • Креативност: Уметничке и културне иницијативе су уобичајена фокусна подручја у планирању паметних градова.[31][32] Иновација је повезана са интелектуалном радозналошћу и креативношћу, а различити пројекти су показали да радници знања учествују у разноликој мешавини културних и уметничких активности.[33][34]
  • Учење: Пошто је мобилност кључна област развоја паметних градова, неопходна је изградња способне радне снаге кроз образовне иницијативе.[30] Капацитет за учење града укључује његов образовни систем, укључујући доступну обуку и подршку радне снаге, и његов културни развој и размену.[35]
  • Хуманост: Бројни програми паметних градова фокусирају се на развој меке инфраструктуре, као што је повећање приступа добровољним организацијама и одређеним сигурним зонама.[36] Овај фокус на друштвени и релациони капитал значи да је различитост, инклузија и свеприсутан приступ јавним услугама укључени у планирање града.[26]
  • Знање: Развој економије знања је кључан за пројекте паметних градова.[37] Паметни градови који желе да буду чворишта економске активности у новим технолошким и услужним секторима наглашавају вредност иновација у развоју градова.[26]

Институционални оквир[уреди | уреди извор]

Према Мари Анне Мосер[35] од 1990-их, покрет паметних заједница се обликовао као стратегија за проширење базе корисника укључених у ИТ. Чланови ових заједница су људи који деле своје интересе и раде у партнерству са владом и другим институционалним организацијама како би подстакли коришћење ИТ-а за побољшање квалитета свакодневног живота као последицу различитих погоршања у свакодневним активностима. Џон М. Егер[38] је рекао да паметна заједница доноси свесну и договорену одлуку да примени технологију као катализатор за решавање својих друштвених и пословних потреба. Веома је важно схватити да би ова употреба ИТ-а и последично побољшање могли бити захтевнији без институционалне помоћи; заиста институционална укљученост је кључна за успех иницијатива паметне заједнице. Поново је Мосер[35] објаснила да „изградња и планирање паметне заједнице тежи паметном расту“; паметан раст је од суштинског значаја за партнерство између грађанских и институционалних организација да реагују на погоршање трендова у свакодневним питањима као што су загушења у саобраћају, претрпаност школа и загађење ваздуха.

Енергетски оквир[уреди | уреди извор]

Паметни градови користе податке и технологију да би створили ефикасност, побољшали одрживост, створили економски развој и побољшали факторе квалитета живота људи који живе и раде у граду. Можда ће бити потребно да се интегришу различити скупови података да би се створила паметна енергетска инфраструктура.[39] Формалније, паметни град је: „Урбано подручје које има безбедно интегрисану технологију преко сектора информација и Интернета ствари (ИоТ) ради бољег управљања имовином града.“[40] Примена паметних технологија омогућава ефикасније коришћење паметних технологија. Примена интегрисаних енергетских технологија у граду, омогућавајући развој самоодрживих подручја или чак дистрикта позитивне енергије који производе више енергије него што их троше.[41]

Паметан град се покреће „паметним везама“ за различите ставке као што су улична расвета, паметне зграде, дистрибуирани енергетски ресурси (ДЕР), аналитика података и паметан транспорт. Међу овим стварима, енергија је најважнија; због тога комунална предузећа играју кључну улогу у паметним градовима. Електричне компаније, радна партнерства са градским званичницима, технолошким компанијама и низом других институција, су међу главним играчима који су помогли да се убрза раст америчких паметних градова.[42]

Управљање подацима[уреди | уреди извор]

Паметни градови користе комбинацију технологија прикупљања, обраде и дистрибуције података у спрези са мрежним и рачунарским технологијама и мерама безбедности и приватности података, подстичући примену иновација за промовисање укупног квалитета живота својих грађана и покривајући димензије које укључују: комуналне услуге, здравствене, транспортне, забавне и државне услуге.[43]

Путоказ[уреди | уреди извор]

Мапа пута паметног града састоји се од четири/три (прва је прелиминарна провера) главне компоненте:[5][44]

  1. Дефинишите тачно шта је заједница: можда та дефиниција може условити оно што радите у наредним корацима; односи се на географију, везе између градова и села и токове људи између њих; можда – чак – да у неким земљама дефиниција града/заједнице која је наведена не одговара ефективно ономе што се – у ствари – дешава у стварном животу.
  2. Проучите заједницу: Пре него што одлучимо да изградимо паметан град, прво морамо да знамо зашто. То се може урадити утврђивањем користи од такве иницијативе. Проучите заједницу да бисте упознали грађане, потребе предузећа – упознајте грађане и јединствене атрибуте заједнице, као што су старост грађана, њихово образовање, хобији и атракције града.
  3. Развити политику паметног града: Развити политику за покретање иницијатива, где се могу дефинисати улоге, одговорности, циљеви. Креирајте планове и стратегије о томе како ће се циљеви постићи.
  4. Ангажовање грађана: Ово се може урадити ангажовањем грађана кроз коришћење иницијатива е-управе, отворених података, спортских догађаја итд.

Укратко, људи, процеси и технологија (ППТ) су три принципа успеха иницијативе за паметни град. Градови морају проучавати своје грађане и заједнице, познавати процесе, покретаче пословања, креирати политике и циљеве како би задовољили потребе грађана. Затим, технологија се може имплементирати како би се задовољиле потребе грађана, како би се побољшао квалитет живота и створиле реалне економске могућности. Ово захтева холистички прилагођени приступ који узима у обзир градске културе, дугорочно планирање града и локалне прописе.

Било да се побољша безбедност, отпорност, одрживост, гужва у саобраћају, јавна безбедност или градске услуге, свака заједница може имати различите разлоге због којих жели да буде паметна. Али све паметне заједнице деле заједничке атрибуте—и све их покрећу паметне везе и паметнија енергетска инфраструктура наше индустрије. Паметна мрежа је темељни део у изградњи паметне заједнице.

— Пет Винсент-Колан, председник Едисон Електрик Института и председник и извршни директор ПНМ Ресурса.[45]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Data-Smart City Solutions”. datasmart.hks.harvard.edu (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-16. 
  2. ^ Fourtané, Susan (2018-11-16). „Connected Vehicles in Smart Cities: The Future of Transportation”. interestingengineering.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-16. 
  3. ^ Urban Forestry and Urban Greening (на језику: енглески), 2023-04-26, Приступљено 2023-12-16 
  4. ^ McLaren, Duncan; Agyeman, Julian (2015-11-20). Sharing Cities: A Case for Truly Smart and Sustainable Cities (на језику: енглески). MIT Press. ISBN 978-0-262-02972-8. 
  5. ^ а б „Smart Cities-A Road Map for Development | IEEE Journals & Magazine | IEEE Xplore”. ieeexplore.ieee.org. Приступљено 2023-12-16. 
  6. ^ Paiho, Satu; Tuominen, Pekka; Rökman, Jyri; Ylikerälä, Markus; Pajula, Juha; Siikavirta, Hanne (2022). „Opportunities of collected city data for smart cities”. IET Smart Cities (на језику: енглески). 4 (4): 275—291. ISSN 2631-7680. doi:10.1049/smc2.12044. 
  7. ^ „The 3 Generations of Smart Cities”. 
  8. ^ Peris-Ortiz, Marta; Bennett, Dag R.; Yábar, Diana Pérez-Bustamante (2016-10-05). Sustainable Smart Cities: Creating Spaces for Technological, Social and Business Development (на језику: енглески). Springer. ISBN 978-3-319-40895-8. 
  9. ^ „Building a Smart City, Equitable City”. 
  10. ^ Columbia University Press (на језику: енглески), 2023-03-21, Приступљено 2023-12-16 
  11. ^ а б „Research Output”. Napier (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-16. 
  12. ^ „"Will the real smart city please stand up?"”. 
  13. ^ Johns, Fleur (2021-10-13). „Governance by Data”. Annual Review of Law and Social Science (на језику: енглески). 17 (1): 53—71. ISSN 1550-3585. doi:10.1146/annurev-lawsocsci-120920-085138. 
  14. ^ „Mark Deakin » From the City of Bits to e-Topia: Taking the Thesis on Digitally-inclusive Regeneration Platforms of Information Society Full Circle”. web.archive.org. 2016-03-18. Архивирано из оригинала 18. 03. 2016. г. Приступљено 2023-12-16. 
  15. ^ а б „Research Output”. Napier (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-16. 
  16. ^ Deakin, Mark; Al Waer, Husam (2011). „From intelligent to smart cities”. Intelligent Buildings International (на језику: енглески). 3 (3): 140—152. ISSN 1750-8975. doi:10.1080/17508975.2011.586671. 
  17. ^ „Melbourne 2030”. web.archive.org. 2015-05-30. Архивирано из оригинала 30. 05. 2015. г. Приступљено 2023-12-16. 
  18. ^ City, Amsterdam Smart (2023-12-05). „Smart City Academy”. Amsterdam Smart City (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-16. 
  19. ^ Sharifi, Ayyoob (2019). „A critical review of selected smart city assessment tools and indicator sets”. Journal of Cleaner Production (на језику: енглески). 233: 1269—1283. doi:10.1016/j.jclepro.2019.06.172. 
  20. ^ „The World In 2021”. The Economist (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-16. 
  21. ^ Yovanof, Gregory S.; Hazapis, George N. (2009). „An Architectural Framework and Enabling Wireless Technologies for Digital Cities & Intelligent Urban Environments”. Wireless Personal Communications (на језику: енглески). 49 (3): 445—463. ISSN 0929-6212. doi:10.1007/s11277-009-9693-4. 
  22. ^ Ark, Tom Vander. „How Cities Are Getting Smart Using Artificial Intelligence”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-16. 
  23. ^ Anthopoulos, Leonidas; Fitsilis, Panos (2010), Sideridis, Alexander B.; Patrikakis, Charalampos Z., ур., From Online to Ubiquitous Cities: The Technical Transformation of Virtual Communities, 26, Springer Berlin Heidelberg, стр. 360—372, ISBN 978-3-642-11629-2, doi:10.1007/978-3-642-11631-5_33, Приступљено 2023-12-16 
  24. ^ „Smart cities are about people”. Smart Cities World (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-16. 
  25. ^ „Intelligent Cities: R&D offshoring, web 2.0 product development and globalization of innovation systems” (PDF). 
  26. ^ а б в „Conceptualizing Smart City with Dimensions of Technology, People, and Institutions” (PDF). 
  27. ^ „Campaign Trail: Why Uber built a virtual city to promote a product that doesn't exist yet”. Marketing Dive (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-16. 
  28. ^ Nisenbaum, Amit. „What's Holding Smart Cities Back?”. Scientific American Blog Network (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-16. 
  29. ^ „Smart city technology for a more liveable future | McKinsey”. www.mckinsey.com. Приступљено 2023-12-16. 
  30. ^ а б „United Smart Cities (USC) - United Nations Partnerships for SDGs platform”. sustainabledevelopment.un.org. Приступљено 2023-12-16. 
  31. ^ „engagingcommunities2005.org” (PDF). web.archive.org. 2017-02-27. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 02. 2017. г. Приступљено 2023-12-16. 
  32. ^ Borda, Ann; Bowen, Jonathan P. (2019), Giannini, Tula; Bowen, Jonathan P., ур., Smart Cities and Digital Culture: Models of Innovation (на језику: енглески), Springer International Publishing, стр. 523—549, ISBN 978-3-319-97456-9, doi:10.1007/978-3-319-97457-6_27, Приступљено 2023-12-16 
  33. ^ „Creativity in the Smart City is What Makes a City Really Smart”. 
  34. ^ „The Curse of the Creative Class”. City Journal (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-16. 
  35. ^ а б в „What is Smart about the Smart Communities Movement?”. 
  36. ^ „Why Are Smart Places Getting Smarter?” (PDF). 
  37. ^ „Smarter cities for smarter growth: How cities can optimize their systems for the talent-based economy” (PDF). 
  38. ^ Eger, John M. (2009-01-01). „Smart Growth, Smart Cities, and the Crisis at the Pump A Worldwide Phenomenon”. I-WAYS - The Journal of E-Government Policy and Regulation. 32 (1): 47—53. ISSN 1084-4678. doi:10.5555/1552005.1552016. 
  39. ^ Donti, Priya L.; Kolter, J. Zico (2021-10-18). „Machine Learning for Sustainable Energy Systems”. Annual Review of Environment and Resources (на језику: енглески). 46 (1): 719—747. ISSN 1543-5938. doi:10.1146/annurev-environ-020220-061831. 
  40. ^ Riley, Kim (2017-06-12). „EEI’s new board chairman cites smart-city opportunities as convention gets under way”. Daily Energy Insider (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-16. 
  41. ^ „Yes to positive energy districts - | VTT News”. www.vttresearch.com (на језику: енглески). 2020-05-12. Приступљено 2023-12-16. 
  42. ^ Riley, Kim (2017-06-15). „Pittsburgh, San Diego city officials put utilities as major players in smart-city partnerships”. Daily Energy Insider (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-16. 
  43. ^ Gharaibeh, Ammar; Salahuddin, Mohammad A.; Hussini, Sayed Jahed; Khreishah, Abdallah; Khalil, Issa; Guizani, Mohsen; Al-Fuqaha, Ala (2017). „Smart Cities: A Survey on Data Management, Security, and Enabling Technologies”. IEEE Communications Surveys & Tutorials. 19 (4): 2456—2501. ISSN 1553-877X. doi:10.1109/COMST.2017.2736886. 
  44. ^ „Creating A Smart City Roadmap For Public Power Utilities” (PDF). 
  45. ^ Carey, Liz (2017-10-06). „EEI chairman pledges to collaborate with communities on powering technology to support smart cities”. Daily Energy Insider (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-16. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Паметни_град&oldid=27413837”