Пас који је волео возове
| Пас који је волео возове | |
|---|---|
 Постер за филм | |
| Изворни наслов | Пас који је волео возове |
| Жанр | социјална драма |
| Режија | Горан Паскаљевић |
| Сценарио | Гордан Михић |
| Продуцент | Александар Радуловић |
| Главне улоге | Ирфан Менсур Светлана Бојковић Бата Живојиновић |
| Музика | Зоран Христић |
| Сценографија | Драгољуб Ивков |
| Камера | Александар Петковић |
| Монтажа | Олга Скригин |
| Издавачка кућа | Центар ФРЗ |
| Година | 1977. |
| Трајање | 91 минута |
| Земља |  СФРЈ |
| Језик | српски |
| IMDb веза | |
Пас који је волео возове је југословенски филм из 1977. године. Режирао га је Горан Паскаљевић, а сценарио је написао Гордан Михић.[1]
Кратак садржај[уреди | уреди извор]
Њих троје, сасвим различитих, девојка која бежи из затвора, бивши филмски каскадер, који по провинцији имитира сцене вестерна и младић који верује у пријатељство и љубав, сусрећу се и растају у потрази за неким својим замишљеним светом. [1]
Девојка Мика је у затвору због ситног шверца и то руши њене снове о одласку у Париз. За време превоза затвореника на присилни рад успева побећи што је поново подстиче да оде у Париз. Без новца и идентитета присиљена је прихватити помоћ бившег филмског каскадера који путује провинцијом у каубојској опреми с коњем и магарцем изводећи сцене из Вестерн филмова. На путу срећу незапосленог младића без породице који бесциљно лута тражећи давно изгубљеног пса. Младић се веже уз Мику с којом бежи од каскадера и одлази у Београд где јој помаже у набављању лажног пасоша како би коначно видела Париз.[2]
Улоге[уреди | уреди извор]
| Глумац | Улога |
|---|---|
| Ирфан Менсур | Мали |
| Светлана Бојковић | Мика |
| Велимир Бата Живојиновић | Родољуб 'Родни' Алексић |
| Павле Вуисић | Стриц малог |
| Данило Бата Стојковић | Миловaн, Микин отац |
| Љиљана Јовановић | Мајка |
| Душан Јанићијевић | Рaдовaн Жутић Жути |
| Драгомир Чумић | Механичар |
| Гордана Павлов | Сестра малог |
| Катица Жели | Осуђеница |
| Боро Беговић | Стражар |
| Мирослава Бобић | Стражарка |
| Јанез Врховец | Железничар |
| Љубомир Ћипранић | Пиљар |
| Ратко Милетић | Механичарев колега |
| Владан Живковић | |
| Мирољуб Лешо | |
| Мелита Бихали | |
| Зоран Миљковић | Рудaр |
| Гордана Косановић | |
| Илонка Догнар | |
| Андрија Радић | |
| Божидар Станковић | |
| Љубомир Вељковић |
Награде[уреди | уреди извор]
- Глумица Светлана Бојковић је, за улогу Мике у овом филму, 1978. године на Филмском фестивалу у Пули добила Златну арену за најбољу женску улогу.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ↑ 1,0 1,1 „Пас који је волео возове”. Филмска банка. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ „Пас који је волео возове”. РТС. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ „Пас који је волео возове”. ЦентарФилм. Приступљено 5. 2. 2020.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Пас који је волео возове на сајту IMDb (језик: енглески)
- Пас који је волео возове - Центар филм