Пас који је волео возове
| Пас који је волео возове | |
|---|---|
 Филмски постер | |
| Изворни наслов | Пас који је волео возове |
| Жанр | социјална драма |
| Режија | Горан Паскаљевић |
| Сценарио | Гордан Михић |
| Продуцент | Александар Радуловић |
| Главне улоге | Ирфан Менсур Светлана Бојковић Бата Живојиновић |
| Музика | Зоран Христић |
| Сценограф | Драгољуб Ивков |
| Сниматељ | Александар Петковић |
| Монтажа | Олга Скригин |
| Продуцентска кућа | Центар ФРЗ |
| Година | 1977. |
| Трајање | 91 минута |
| Земља |  СФРЈ |
| Језик | српски |
| IMDb веза | |
Пас који је волео возове је југословенски филм из 1977. године. Режирао га је Горан Паскаљевић, а сценарио је написао Гордан Михић.[1]
Југословенска кинотека у сарадњи са А1 и Центар филмом је дигитално обновила филм. Премијера је одржана 28. јануара 2023. године.[2]
Радња
[уреди | уреди извор]
Њих троје, сасвим различитих, девојка која бежи из затвора, бивши филмски каскадер који по провинцији имитира сцене вестерна и младић који верује у пријатељство и љубав, сусрећу се и растају у потрази за неким својим замишљеним светом.[1]
Девојка Мика је у затвору због ситног шверца и то руши њене снове о одласку у Париз. За време превоза затвореника на присилни рад успева побећи што је поново подстиче да оде у Париз. Без новца и идентитета присиљена је прихватити помоћ бившег филмског каскадера који путује провинцијом у каубојској опреми с коњем и магарцем изводећи сцене из вестерн филмова. На путу срећу незапосленог младића без породице који бесциљно лута тражећи давно изгубљеног пса. Младић се веже уз Мику с којом бежи од каскадера и одлази у Београд где јој помаже у набављању лажног пасоша како би коначно видела Париз.[3]
Улоге
[уреди | уреди извор]| Глумац | Улога |
|---|---|
| Ирфан Менсур | Мали |
| Светлана Бојковић | Мика |
| Велимир Бата Живојиновић | Родољуб Родни Алексић |
| Павле Вуисић | стриц малог |
| Данило Бата Стојковић | Милован, Микин отац |
| Љиљана Јовановић | мајка |
| Душан Јанићијевић | Радован Жутић Жути |
| Драгомир Чумић | механичар |
| Гордана Павлов | сестра малог |
| Катица Жели | осуђеница |
| Боро Беговић | стражар |
| Мирослава Бобић | стражарка |
| Јанез Врховец | железничар |
| Љубомир Ћипранић | пиљар |
| Ратко Милетић | механичарев колега |
| Мелита Бихали | осуђеница из воза |
| Зоран Миљковић | рудар |
| Гордана Косановић | мајка са бебом |
| Владан Живковић | |
| Мирољуб Лешо | |
| Илонка Догнар | |
| Андрија Радић | |
| Божидар Станковић | |
| Љубомир Вељковић |
Награде
[уреди | уреди извор]- Глумица Светлана Бојковић је, за улогу Мике у овом филму, 1978. године на Филмском фестивалу у Пули добила Златну арену за најбољу главну женску улогу.[4]
Културно добро
[уреди | уреди извор]Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911—1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм Пас који је волео возове.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Пас који је волео возове”. Филмска банка. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ https://www.kinoteka.org.rs/a1-kinoteka-pas-koji-je-voleo-vozove/
- ^ „Пас који је волео возове”. РТС. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ „Пас који је волео возове”. ЦентарФилм. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ „Сто српских играних филмова (1911—1999) проглашених за културно добро од великог значаја”. Југословенска Кинотека. Приступљено 5. 2. 2021.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Пас који је волео возове на веб-сајту IMDb (језик: енглески)
- Пас који је волео возове — Центар филм
