Патарени
Патарени (итал: patarini) су били присталице верског покрета у северној Италији, а посебно у Милану, између 11. и 13. века. Заједно са катарима, подвргнути су прогонима за време папе Иноћентија III као јеретици.
Намеравали су да спроведу реформу цркве у својој провинцији. Главне мете њихове критике су били богати земљопоседници и црквени клер који је на своје позиције долазио симонијом. Такође су нападали морал појединих свештеника који су узимали себи конкубине са којима су живели. Патаренски покрет је био раширен и дуж далматинске обале, где је био повезан са богумилима у залеђу, тако да се ови називи често употребљавају као синоними.[1]
Папа Лав IX (1002—1054) је, под утицајем овог покрета, осудио симонију и конкубинат међу свештеницима.
Папа Иноћентије III (1161—1216) је започео прогон јеретика у европским размерама, који је тешко погодио и патарене.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ BOGUMILI, Enciklopedija leksikografskog zavoda, Zagreb 1955., I svezak, pp. 530-534.
Литература
[уреди | уреди извор]- William Chester Jordan (2001). Europe in the High Middle Ages. Penguin Books. стр. 90—93.
- Jordan, K. "Pataria" in Religion in Geschichte und Gegenwart. V, 3.A., 150f.
- Cowdrey, H. E. J. (1968). „The Papacy, the Patarenes and the Church of Milan”. Transactions of the Royal Historical Society. 18: 25—48. JSTOR 3678954. S2CID 161640303. doi:10.2307/3678954.