Конкубинат

С Википедије, слободне енциклопедије
Хагар и Измаел у пустињи Франсуа-Жозеф Навез, 1820. Хагар је била Аврамова египатска конкубина. Према Библији, Измаел је био њихов прворођени син.

Конкубинат (лат. concubinatus) је појам се односи на стање парова који заједно живе у неформалној заједници без икаквих правних обавеза.[1] Према модерним законима деца рођена у неформалним браковима, уз признање родитеља, имају иста права као и деца рођена у браку, а парови стичу одређена права слична брачним после одређене дужине заједничког живота (обично 2-5 година).[2]

Израз потиче од латинског concubinatus,[3] институције у старом Риму која је регулисала заједнички живот слободних грађана који нису хтели да ступе у брак, слично данашњим грађанским заједницама. Из овог традиционалног значења које се налази у римском праву долази савремена употреба конкубината као синонима за грађанску заједницу, која се користи у правном контексту. У неким земљама, попут Француске, конкубинат је службени назив који закон даје грађанским унијама.[4]

Конкубинација је постојала у свим културама, иако је преваленција конкубинације, као и права и очекивања укључених особа донекле варирали, као и права потомака рођених из таквих односа. Конкубинација се може успоставити добровољно, због недостатка укључених страна у склапање пуноправног брака, или ненамерно (нпр. ропство).[1] У робовласничким друштвима већина конкубина биле су робиње,[5] често називане „робиње конкубине”. Такав конкубинат се кроз историју практиковао у патријархалним културама.[6]

У прошлости је жена која је била укључена у конкубинат називана конкубина, мушкарац као „љубавник или „покровитељ” (у зависности од асиметрије пара). Посебно међу краљевском породицом и племством, жена у таквим односима обично се описивала као љубавница. У данашњем енглеском језику, термин „конкубина” се типично односи или на сексуалну робињу или љубавницу.[7]

Историјат[уреди | уреди извор]

Конкубинат је посебан облик брачне везе који је постојао у старом Риму. Узрок његове појаве вероватно је забрана, коју су издали у 6. и 7. веку представници виших сталежа у Риму, да се ступа у потпун римски брак са лат. personae infames, али им је било дозвољено са таквима ступати у непотпуни брак, конкубинат. У споразуму о конкубинату су се налазила схватања о оцу, мајци и деци. У њему су такође признати и имовински односи, тако да деца рођена у конкубинату наслеђују оца и мајку.

Са развојем хришћанства, конкубинат се изједначује са развратом, чак се против њега уводе и казнене мере, које Рим није познавао. То је трајало до краја 19. века, када наступају неке промене у односу према конкубинату и одговарајуће измене у законодавству.

Древни Блиски исток[уреди | уреди извор]

Месопотамија[уреди | уреди извор]

У Месопотамији је био обичај да стерилна жена мужу даје робињу као конкубину да рађа децу. Статус таквих конкубина био је двосмислен; обично се нису могле продати, већ су остајале супругине робиње.[8] Међутим, у касном вавилонском периоду постоје извештаји да би се конкубине могле продати.[8]

Асирија[уреди | уреди извор]

Генерално, брак је био моногаман.[9] „Ако након две или три године брака супруга није родила дете, мужу је било дозвољено да купи робињу (коју је могло да изабере и супруга) како би произвео наследнике. Ова је жена, међутим, остала робиња и никада није стекла статус друге супруге.”[9]

Средњи асирски период (14–11 век пне)

У средњем асирском периоду главна супруга (ассату) носила је вео на улици, као и конкубина (есирту) ако је била у пратњи главне супруге или ако је била удата.[10][11] „Ако мушкарац у јавности прикрије велом своју конкубину, декларишући „она је моја жена“, та жена ће бити његова супруга.”[10] Било је незаконито да неудате жене, проститутке и робиње да носе вео на улици.[10] „Деца конкубине била су нижег ранга од потомака супруге, али су могла да наследе, ако је брак остао без деце.[10]

Египат[уреди | уреди извор]

Шабти фигуринА| конкубине, голог тела, накита испод дојки и обријаних гениталија са видљивом вулвом, носећи тешку перику са еротским импликацијама (бојено дрво, 2050–1710 пне)

Док је већина старих Египћана била моногамна, мушки фараон би поред велике царице имао и друге, ниже жене и конкубине. Овај аранжман би омогућио фараону да ступи у дипломатске бракове са кћеркама савезника, како је то био обичај древних краљева.[12] Конкубинажа је била уобичајено занимање жена у старом Египту, посебно талентованих жена. У захтеву за четрдесет конкубина од стране Аменхотепа III (око 1386-1353 пне) човеку по имену Милкилу, кнезу од Гезера, наводи се:

„Ево, послао сам вам Хању, комесара стрелаца, са робом како би имао лепе конкубине, i.e. ткаље. Сребро, злато, одећу, све врсте драгог камења, столице од слоноваче, као и све добре ствари, вредно 160 дебена. Укупно: четрдесет конкубина - цена сваке конкубине је четрдесет сребра. Зато пошаљите веома лепе конкубине без мане.”[13][14]

Конкубине би се држале у фараоновом харему. Аменхотеп III је држао своје конкубине у својој палати у Малкати, која је била једна од најраскошнијих у историји Египта. Сматрало се да је краљ заслужан многих жена све док се бринуо и за своју Велику краљевску супругу.[14]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б The Oxford Encyclopedia of Women in World History 2008.
  2. ^ Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
  3. ^ Stocquart 1907, стр. 304.
  4. ^ Article 515-8 of the Civil Code defines "concubinage" as "a de facto union, characterized by a shared life and a character of stability and continuity, between two persons of different or same sex, who live as a couple" ("une union de fait, caractérisée par une vie commune présentant un caractère de stabilité et de continuité, entre deux personnes, de sexe différent ou de même sexe, qui vivent en couple"). See also Concubinage en France (in French).
  5. ^ Klein, Martin A. „Concubines and Concubinage”. Historical Dictionary of Slavery and Abolition. Rowman & Littlefield. стр. 122. »CONCUBINES AND CONCUBINAGE. In almost all slave-using societies, the highest prices are paid for beautiful young women. Some became high-priced prostitutes or companions, but most became concubines...Not all concubines were slaves but most were.« 
  6. ^ Rodriguez, Junius P. (ур.). „Concubines”. Slavery in the Modern World: A History of Political, Social, and Economic Oppression. ABC-CLIO. стр. 203. 
  7. ^ The Oxford Encyclopedia of Women in World History 2008, стр. 467-468: "In twenty-first-century parlance, 'concubine' refers either to a mistress or to a sex slave."
  8. ^ а б Peterson, Orlando. Slavery and Social Death. Harvard University Press. стр. 230. »Many societies in addition to those advocating Islam automatically freed the concubine, especially after she had had a child. About a third of all non-Islamic societies fall into this category.« 
  9. ^ а б Michel, Cécile (2017), „Chapter 4. Economy, Society, and Daily Life in the Old Assyrian Period”, Ур.: Frahm, Eckart, A Companion to Assyria, Wiley-Blackwell, стр. 85, ISBN 978-1444335934 
  10. ^ а б в г Jacob, Stefan (2017), „Chapter 7. Economy, Society, and Daily Life in the Middle Assyrian Period”, Ур.: Frahm, Eckart, A Companion to Assyria, Wiley-Blackwell, стр. 157—8, ISBN 978-1444335934 
  11. ^ Fales, Frederick Mario (2017), „Chapter 22. Assyrian Legal Traditions”, Ур.: Frahm, Eckart, A Companion to Assyria, Wiley-Blackwell, стр. 412—3, ISBN 978-1444335934 
  12. ^ Shaw, Garry J. The Pharaoh, Life at Court and on Campaign, Thames and Hudson, 2012, p. 48, 91-94.
  13. ^ Lewis, 146
  14. ^ а б „Women in Ancient Egypt”. World History Encyclopedia. Приступљено 2020-03-17. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]