Патријарх антиохијски Јеротеј
| Патријарх антиохијски Јеротеј | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Световно име | Јован |
| Датум рођења | 1800. |
| Место рођења | Јерусалим, |
| Датум смрти | 25. март 1885. |
| Место смрти | Дамаск, |
| Патријарх антиохијски и целог Истока. | |
| Године | 1850. - 1885. |
| Претходник | Методије |
| Наследник | Герасим |
Патријарх Јеротеј (грч. Ο Πατριαρχης Ιεροθεος, рођ. Јован, 1800, Јерусалим — 25. март 1885) — епископ Антиохијске патријаршије.од 1850. до 1885.[1] – Патријарх антиохијски и целог Истока[2].
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је око 1795. године у селу Хора (Хоскои) у Источној Тракији.
Студирао је у Цариграду, где је стекао образовање. Тамо је замонашен и уведен у чин јерођакона 1823, а у јеромонаха 1828. године.
29. марта 1833. године посвећен је за епископа таворског.
Више пута је био у Руској империји ради прикупљања средстава за отплату дугова братства Светог гроба. У Јерусалим се вратио 1839. године и уздигнут је у чин архиепископа таворског.
19. октобра 1850. године изабран је за антиохијског патријарха и по доласку у Дамаск у тешком стању прихватио је патријаршијски трон. Захваљујући помоћи Руске империје, почела је обнова црквеног система, али је устанак 1860. године поново довео црквени живот у стање опадања.
Добивши од турске владе надокнаду у износу од 65 хиљада турских лира, започео је обнову порушених цркава и манастира и на крају његове патријаршије у Антиохијској цркви је била 321 служећа црква, 17 манастира (укључујући 5 ставропигијалних), 75 црквене школе и једну богословију у Бејруту, која се налази под финансијским старањем митрополита Гаврила. Такође у Бејруту је била једина школа за православне ученице.
Патријарх се упокојио 25. марта 1885. године у Дамаску[3].
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Primates of the Apostolic See of Antioch | Antiochian Orthodox Christian Archdiocese”. ww1.antiochian.org. Приступљено 2024-02-18.
- ^ „Πατριάρχης Αντιοχείας Ιερόθεος (+ 16-03-1885).”. users.sch.gr. Приступљено 2024-02-18.
- ^ Hage, Wolfgang (2007). Das orientalische Christentum. Die Religionen der Menschheit. Stuttgart: W. Kohlhammer. ISBN 978-3-17-017668-3.