Пелтасти

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Агријански пелтаст (лево) и трачки пелтаст

Пелтасти (старогрчки: πελταστής; peltastes) је био у Антици назив за припаднике лаке пешадије, који су се служили бацањем копља (џилита). Најчешче су се користили као чаркаши. Пелтасти су били активни у Тракији и Пеонији.


Етимологија[уреди]

Име су добили по пелтариону (лат. peltarion), штит који је направљен у облику полумесеца.

Историја[уреди]

Антички извори и археолошка налазишта говоре да су се пелтасти први пут појавили у Тракији, одакле су их преузели Грци. Пелтасти су тада служили као (лаке) помоћне трупе грчких градова-полиса, који су као главну војску углавном имали тешку пешадију хоплите. Најчешће су распоређивани по боковима војске, да би одржавали линију хоплитске фаланге у центру са коњичким крилима који су били на хрибовитом терену.

Тактика им је била да се приближе непријатељу одакле су бацали копја на гутсо распоређеним јединицама. Ако би на њих почео јуриш хоплита, повукли су се назад. Пелтасти су били углавном регрутирани од сиромашних грађана, који нису могли себи да купе оклоп, тако и од робова (Хелоти у Спарти). За време пелепонеског рата у имали су важну улогу.

Почетком 4. века п.н.е. атински војсковођа Ификрат преузме низ реформа, са киме је избољшао ефикасност пелтаста. Резултати су се видели веч 391. године п.н.е. у биитки код Лехаја, где су атински пелтасти победили спартанске хоплите. До 3. века п.н.е. пелтасти су се реформирали у посебан облик пешадије-туреофори. У античкој Грчкој пелтаст је постао синоним за најамника.