Пијаца Каленић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Каленић пијаца пре реновирања
Пијачне тезге

Пијаца Каленић је зелена пијаца у Београду. Налази се у општини Врачар у улици Максима Горког. Највећа и једна од најпознатијих београдских зелених пијаца, изграђена је 1926. године на Каленића гувну, једном од задужбина београдског добротвора и богаташа Влајка Каленића.[1] Пијачне тезге налазе се на троугластом платоу између улица Његошеве и Максима Горког, а окружене су низом малих продавница, пекара и цвећара.[2]

Локација[уреди | уреди извор]

Пијаца је стационирана на Каленића гувну у средишњем делу градске општине Врачар, улици Максима Горког, а њене тезге налазе се на троугластом платоу између улице Његошеве, Максима Горког и Вишке улице.[3] До пијаце се градским превозом које обезбеђује ГСП Београд може стићи аутобуским линијама 25 и 26.[4]
У непосредној близини пијаце налази се Градска управа Врачар, седиште Дирекције за грађевинско земљиште, изградњу Београда, Парк Војводе Бојовића и јавна гаража.[5]

Историјат[уреди | уреди извор]

Крајем 19. века почека је изградња ненасељених делова Врачара, што је довело до нестанака врачарских винограда, башти и зелених површина. Развитком овог дела Београда, повећао се и његов број становника, па су капацитети пијаце Цветни трг били недовољни за подмирење потреба становништва. Као резултат тога, на Врачару су подигнуте пијаце Зелени венац, Јованова пијаца и Каленића гувно, касније познату као Каленић пијаца.[6] Пијаца је изграђена 1926. године на Каленића гувну, земљишту које је београдски добротвор и богаташ Влајко Каленић завештао граду, 1907. године.[3] Још 1890. године приликом одређивања грађевинског рејона, парцела на којој се налази данашња пијаца је остављена изван грађевинске зоне и предодређена да се на њој направи пијаца. Велики утицај на изградњу ове пијаце имало је и Друштво за уређење и улепшавање Крунског венца, које је уједно и финансирало пројекат изградње.[7][8]

Пијаца је званично отворена 1. новембра 1926. године и имала је 2.819 квадратних метара корисне површине са 44 продавнице, а до тога двадесет њих за продају месних производа, по две за продају рибе, млечних производа и хела, три продавнице за продају јаја и петнаест њих за продају воћа и поврћа.[7] Пијачна управа формирана је 1933. године, када је пијаца проширена за велики број тезги.[9] Каленић гувно је још тада словила за велики туристички потенцијал због добре и разноврсне понуде.[10]

Током бомбардовања Београда 1941. године, Каленић пијаца је погођена и значајно оштећена.[11]

Године 2000. објављена је монографија „Каленић пијаца“ од стране више аутора, а у књизи се налази описи пијаце у прошлости, урбанистичко архитектонски аспект, утиски пијаце у очима купаца и продаваца, као и записи уметника који су били наклоњени Каленићу.[12] У монографији се истиче да је пијаца петком и викендом подмиривала потребе 120.000 људи, а да су велики део купаца били становници Палилуле, Старог града и осталих београдских општина.[11] Купци су као негативне ставке Каленић пијаце истицали да на њој постоји велики број препродаваца и да хигијена није на завидном нивоу, а као позитивне ставке истицали су традицију, дух и културу пијаце.[12]

Каленић пијаца је последња оаза здраве хране у загађеној и трулој Европи и последњи бастион здраве политичке мисли. Каленић пијаца је београдска агора где многи мудрац, осим што продаје сира, уме да реши и неки од гoрућих светских и унутрашњих проблема.[13]Момо Капор

Пијаца данас[уреди | уреди извор]

Пијаца Каленић данас је највећа београдска пијаца и представља једну од најпосећенијих пијаца у граду. Због свог положаја у непосредној близини центра Београда, близини других општина и понуди, ову пијацу осим становника Врачара посећују и многи други из других београдских општина. Својим капацитетима Каленић пијаца превазилази потребе општине Врачар и може да снабдева дупло већу општину, мада је њено даље ширење фактички немогуће.[14]

По попису из 2016. године на Каленић пијаци роба се излагала на 839 тезги и 114 расхладних витрина у млечној хали, такође и у великом броју ободних радњи и локала.[15]

Иако је по положају, значају и посећености Каленић пијаца једно од најзначајнијих места на Врачару, дуго времена је била запуштена, што се најбоље видело на објектима унутар пијаце, као и оним око ње. Новчаним средствима Града Београда 2016. године пијаца је реконструисана и изграђено је 58 нових локала дуж улица Максима Горког и Његошеве, све пијачне тезге на платоу замењене су са 492 нове, а постављено је и 23 бокса за цвеће. Капије пијаце које датирају са почетка 20. века су обновљене.[9] Прва фаза реконструкције завршена је крајем 2017. године, када је постављено 28 нових локала дуж Његошеве улице, из које су уклоњена 23 нелегална објекта.[16] Најављено је да ће реконструкција пијаце у потпуности бити завршена до 2020. године.[17]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „MISTERIJA IMENA BEOGRADA: Znate li zašto se KALENIĆ pijaca zove baš tako?”. dnevne.rs. 8. 8. 2015. 
  2. ^ „Istorija jedne od najpopularnijih pijaca u Beogradu – „Kalenić pijaca. sjajnevesti.com. 8. 8. 2015. 
  3. 3,0 3,1 „Каленић”. bgpijace.rs. Архивирано из оригинала на датум 11. 04. 2019. Приступљено 9. 3. 2019. 
  4. ^ „Autobusi na linijama 25 i 26 ponovo kroz Ulicu Maksima Gorkog”. blic.rs. 25. 9. 2015. 
  5. ^ „Otvorena nova garaža na Vračaru, 380 parking mesta”. rts.rs. 24. 11. 2015. 
  6. ^ „Историјат”. bgpijace.rs. Архивирано из оригинала на датум 21. 06. 2019. Приступљено 10. 3. 2019. 
  7. 7,0 7,1 „Каленић пијаца – душа Врачара”. vracarskenovine.rs. Приступљено 9. 2. 2016. 
  8. ^ „Каленић”. www.google.com/maps. Приступљено 9. 3. 2019. 
  9. 9,0 9,1 „Niče novi vračarski plato”. mondo.rs. 6. 10. 2017. 
  10. ^ „Beogradske priče: Zelene pijace belog grada”. Вечерње новости. 23. 2. 2017. 
  11. 11,0 11,1 „Godišnjica početka Drugog svetskog rata u Jugoslaviji”. Радио телевизија Србије. 6. 4. 2016. 
  12. 12,0 12,1 „Zaslužila je i monografiju”. arhiva.glas-javnosti.rs. 20. 12. 2000. 
  13. ^ „Momo Kapor - ideolog Kalenić pijace”. elektrobeton.net. 2. 10. 2008. 
  14. ^ „Najveće gradske pijace”. belgrade-beat.rs. 2. 7. 2017. 
  15. ^ „Kalenić u četiri faze”. Вечерње новости. 1. 6. 2016. 
  16. ^ „Završena prva faza rekonstrukcije Kalenić pijace”. informer.rs. 7. 12. 2017. 
  17. ^ „Vesić predstavio planove za Vračar: Novi plato ispred BDP-a i podzemna garaža ispod Čuburskog parka”. srbijadanas.com. 21. 2. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]