Пожутица

С Википедије, слободне енциклопедије

Пожутица
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
A. abruptibulbus
Биномно име
Agaricus abruptibulbus
(Peck) Kauffmann (1905)
Синоними[1]

Agaricus abruptus Peck (1900)

Пожутица (лат. Agaricus abruptibulbus) је прворазредна јестива гљива која се може наћи у шумама, поред смрче, бора, а има их и у белогоричним (листопадним) шумама. Расте од маја до јула и од септембра до октобра.

Клобук[уреди | уреди извор]

Клобук пожутице је величине од 6 до 11 cm. Облик клобука је у младости јајолик, у облику полулопте. Ниже је испупчен, али ипак доста висок. Ивица клобука је подврнута, са прилеглим или висећим пахуљама. Беле је боје, према темену црвенкаст, а на притисак постаје жут. Површинска кожица се лако скида. Тјеме може испуцати на више делова.

Листићи[уреди | уреди извор]

Листићи су у односу на јарак густи и слободни. У једној фази су прво сивкасти, затим сиви са нијансама розе, а касније смеђ. Оштрица је светлија.

Отрусина[уреди | уреди извор]

Отрусина пожутице је чоколадно-смеђе боје.

Стручак[уреди | уреди извор]

Стручак је од 7 до 12 и од 1 до 2,3 cm. Одозго надоле је ужи, а при дну је спљоштена обрубљена булба. Код старијих гљива булба постаје коса или непотпуна. У основи је беле боје, а на притисак пожути. Засторак, као и прстен има два горња слоја

Месо[уреди | уреди извор]

Месо пожутице је у клобуку дебље од 1 центиметар, већином око 1,3 cm. Месо пожутице је укусно, слатко, беле боје. На пресеку се може уочити свилени сјај

Хемијске реакције[уреди | уреди извор]

Од хемијских реакција има NH3. Она је по кожици и месу негативна. KOH је негативна.

Микроскопија[уреди | уреди извор]

Код микроскопије, споре не сазревају у исто доба, тако да се код исте јединке оне нађу у различитим нијансама боја.

Сличне врсте[уреди | уреди извор]

Пожутица се често меша са гљивом сличног изгледа, шумским анис-шампињоном (lat. Agaricus silvicola).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Agaricus abruptibulbus Peck 1905”. MycoBank. International Mycological Association. Приступљено 22. 9. 2011. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ključ za gljive; Ivan Focht; ITRO Naprijed; Zagreb 1986.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]