Портал:Историја/Биографија 2 2009

Максим Исповедник (581. - 662.) је био хришћански монах и теолог, који је за живота осуђен као јеретик а након смрти проглашен за свеца. У почетку је био саветник византијског цара Ираклија, али се одрекао живота у политици да би ушао у монашки живот.

Након одласка у Картагину, Максим је проучавао неколико неоплатонских писаца и постао је познати писац. Када се један његов пријатељ заложио за христолошки став познат као монотелитизам, Максим је увучен у расправу, у којој је подржавао халкедонски став да Исус има и човечанску и божанску вољу. Његови ставови су га довели до игзнанства, а умро је недуго затим. Ипак, његово учење је оправдано на Трећем васељенском сабору у Цариграду и проглашен је за свеца убрзо по својој смрти.

...даље...