Портал:Козара и Поткозарје/23.-25. август 1941.

Напомена (овдје)

23. августа 1941. године стишала се обострана ватра. Отпор устаника је попустио, али непријатељ није продужио наступање већ се задржао на падинама Козаре, заузео поткозарска села и обезбјеђивао комуникације које воде према Козари. Непријатељ је палио села. Око Козаре су се дизали до неба велики пламени језици. Шума је била пуна избјеглог народа.

У Билтену Главног штаба народноослободилачких партизанских одреда Југославије, број 3. од 26. августа 1941. године, забиљежена су злодјела усташа око Приједора. Истиче се да су усташе побиле око Приједора 650 жена и дјеце. Ова прва непријатељска офанзива била је заиста прво ватрено крштење народа Козаре.

Очувано је јединство војске и народа. Свима је било јасно да се са фронталним начином ратовања неће моћи издржати.

Јоцо Маријаноцић је записао: »Сјећам се тих изузетно тешких, драматичних и мучних ситуација, када смо се одљепљивали, одвајали од фронта, тј. напуштали фронтове. Кнешпоље и сву осталу слободну територију је обавијао пламени обруч. Такви призори остају у нама кроз цијели живот. А нарочито они ноћни пламсаји тог ватреног обруча, у којем су горјеле куће и имања мојих другова, убијани жене и дјеца, старци и мајке њихове, а ми се повлачили ко у Пастирево, ко на Баљ, ко на Врановац, ко у Планиници и у Козару«.

Одред љешљанских рудара подијелио се у двије групе. На Карану су остали борци који нису били вољни да иду у Козару, па им је Шоша наредио да се не разилазе. Други борци одреда отишли су са Шошом на Козару и улогоровали се на Медњаку. То ће бити послије Прва чета.

Једни борци с Баља су се повукли на Баљ и око Палежа, а други око Мракодола, гдје су већину групе сачињавали браћа Мухареми. Од ова два одреда формираће се касније тзв. Баљска, односно Четврта чета.

Обрад Стишевић пише: »Прво је формиран Баљски вод, који је био у саставу 3. каранске чете, а тек касније чета.«

Устаници дубичког фронта такође су се подијелили у двије групе. Они са сектора лијево од цесте Кнежица-Дубица окупили су се на Врановцу. Остали борци отишли су са Бошком Шиљеговићем и Милошем Шиљеговићем и у Козари на Витловској створили логор. Њима се брзо придружио и одред са Врановца. Ту ће се од ових бораца формирати Друга чета.

На Витловској су се окупиле снаге јединственог одреда и устаници са приједорског фронта. Одлучено је да се те снаге подијеле у два одреда. Један са штабом који ће се повући дубоко у Козару, а други који ће се повући преко Планинице у Пастирево. То је било 25. и 26. августа 1941. године. Одред који је кренуо у Пастирево имао је око 30 бораца. Имао је штаб у саставу: командир Жарко Згоњанин, замјеник Млађо Обрадовић, политички комесар Ивица Марушић Ратко, секретар партијске ћелије Јоцо Маријановић. Овај Одред са Згоњанином на челу кренуо је на Каран. Одред са штабом, на челу са Младеном Стојановићем и Османом Карабеговићем, отишао је према врху Лисини.

Приликом напуштања фронтова партизани на Козари су очували морално-политичко, организационо и идејно јединство.