Кнежица (Козарска Дубица)

Координате: 45° 06′ 13″ С; 16° 40′ 35″ И / 45.10348° С; 16.67632° И / 45.10348; 16.67632
С Википедије, слободне енциклопедије
Кнежица
Кнежица
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ОпштинаКозарска Дубица
Становништво
 — 2013.626
Географске карактеристике
Координате45° 06′ 13″ С; 16° 40′ 35″ И / 45.10348° С; 16.67632° И / 45.10348; 16.67632
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Кнежица на карти Босне и Херцеговине
Кнежица
Кнежица
Кнежица на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број79246
Позивни број052

Кнежица је насељено мјесто у општини Козарска Дубица, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 626 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Налази се на половини пута између Приједора и Козарске Дубице, у западном дијелу Кнешпоља, и обухвата једну његову трећину.[1]

У центру Кнежице се налази партизанско гробље са спомен музејом, стамбеним објектима, Домом културе, зградама Основне школе „Мајка Кнежопољка“, Земљорадничке задруге, парохијске цркве, са трговинским и угоститељским радњама, спортским теренима, са зградом поште, здравствене и ветеринарске амбуланте, зградом конфекције текстила, ca доста зеленила и украсног растиња.

Историја[уреди | уреди извор]

Према писаним изворима, име Кнежица (Кнежево Поље) је старо, средњовјековно, као и Кнешпоље; спомињу се први пут у 13. вијеку, када се тим топонимом означавала ријека уз коју су била имања кнезова Бабонића Благајских.

Кнежица је у прошлости три пута имала општинску управу. У раздобљу 1926—1941. године Кнежичку општину су сачињавала 12 села са 4.713 становника. Једно вријеме фузионисале су се општине Кнежица и Међувође (1930—1936) и обухватале 24 села, односно половину дубичког среза, са називом Кнешпоље. Од септембра 1941. до јуна 1942. Кнежица је опет сједиште општине. A одмах послије ослобођења формиран је мјесни одбор Кнежица (1945—1955). Кнежица је затим добила општинску управу 15. октобра 1955, која је укинута 31. августа 1958. године.

Други свјетски рат (1941—1945)[уреди | уреди извор]

Кнежица је познато партизанско мјесто из Другог свјетског рата. Један период времена овдје је де факто постојала слободна партизанска територија. На дан 30. јула 1941. године ноћу устаници Кнешпоља, предвођени Бошком и Милошем Шиљеговићем, извршили су напад на жандармеријске станице у Кнежици и Кадином Јеловцу. Заузета је жандармеријска станица у Кнежици и заробљена су 4 жандара и један усташа. Остали жандари побјегли су према Козарској Дубици. Пуцњи из Кнешпоља одјекнули су по цијелој Козари и јавили почетак устанка.

У току НОР-a са подручја Мјесне заједнице Кнежица погинуло је 1.675 становника, од тога 436 бораца и 1.239 жртава фашистичког терора. Требало је да прођу 32 године да би на овом подручју број становника достигао онај износ из 1941. године. Партизанску споменицу 1941. понијело је 116 људи из овог краја. Бранко Тубић, Петар Боројевић, Бошко Шиљеговић и Миле Тубић проглашени су за народне хероје.

Председник Тито је у Кнежици 27. јула 1951. открио споменик партизанским пилотима Фрањи Клузу и Рудију Чајавцу[2].

Црква Покрова пресвете Богородице.

Распад Југославије и рат 1991-1995[уреди | уреди извор]

Споменик палим борцима Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату 1991-1995.

За вријеме распада Југославије и рата у БиХ Кнежица није претрпјела већа материјална страдања. Мјесто су гранатирале снаге Оружаних снага Републике Хрватске током безуспјешне офанзиве (Операција Уна 95) 18. и 19. септембра 1995. године, која је заустављена у Козарској Дубици.

Култура[уреди | уреди извор]

У Кнежици дјелује и Културно–умјетничко друштво „Кнешпоље“ које његује изворне пјесме ојкаче и чувено Козарачко коло.[1]

У насељу се у дворишту цркве налази традиционална „Кнешпољска кућа“, коју је изградила црквена општина Кнежица.[1]

Привреда[уреди | уреди извор]

Окосницу кнежичке привреде чине текстилна индустрија и творница безалкохолних пића. Земљорадничка задруга „Кнежица“, уједно и покретач и носилац развоја овог краја, била је домаћин 15. смотре рекордера у пољопривредној производњи СФРЈ одржаној 1-2. јуна 1990 на којој је присуствовало око 700 људи из свих крајева Југославије.

Спорт[уреди | уреди извор]

У Кнежици постоји фудбалски клуб Кнежопољац који је тренутно у трећој лиги Републике Српске. Осим фудбалског, активан је и карате клуб „Вазаари“, који се све више истиче на домаћој карате–сцени.

Демографија[уреди | уреди извор]

Према попису из 1991. МЗ Кнежица има 3.676 житеља, од чега је 3.576 Срба.

Национални састав по насељеним мјестима у мјесној заједници Кнежица:

  • Читлук — укупно: 425, Срби: 419, Хрвати: 1, Југословени: 4, остали: 1
  • Доња Јутрогошта — укупно: 89, Срби: 88, Југословени: 1
  • Доњи Јеловац — укупно: 466, Срби: 453, Хрвати: 3, Југословени: 5, остали: 5
  • Горња Градина — укупно: 202, Срби: 194, Југословени: 2, остали: 6
  • Кнежица — укупно: 626, Срби: 592, Хрвати: 1, Југословени: 20, остали: 13
  • Крива Ријека — укупно: 121, Срби: 116, Југословени: 3, остали: 2
  • Мало Двориште — укупно: 333, Срби: 318, Хрвати: 1, Југословени: 14
  • Мирковац — укупно: 328, Срби: 326, Југословени: 2
  • Мурати — укупно: 217, Срби: 216, Хрвати: 1
  • Стригова — укупно: 354, Срби: 351, остали: 3
  • Ушивац — укупно: 131, Срби: 130, Југословени: 1
  • Велико Двориште — укупно: 384, Срби: 373, Хрвати: 2, Југословени: 4, остали: 5
  • МЗ Кнежица — укупно: 3676, Срби: 3576, Хрвати: 9, Југословени: 56, остали: 35
Националност[3] 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1930. 1921. 1910. 1895.
Срби 3576 (97,29%) 3375 (95,74%) 3669 (99,62%) 4053 (99,88%) 4353 (99,86%) 4357 (99,95%) 4714 (99,83%) 4644 (99,87%) 4368 (99,45%) 3722 (99,43%)
Југословени 56 (1,52%) 140 (3,97%) 11 (0,30%) 0 0 0 0 0 0 0
Хрвати 9 (0,24%) 6 (0,18%) 3 (0,08%) 5 (0,12%) 6 (0,14%) 2 (0,05%) 8 (0,17%) 6 (0,13%) 17 (0,39%) 15 (0,40%)
Муслимани 0 0 0 0 0 0 0 0 7 (0,16%) 6 (0,17%)
остали и непознато 35 (0,29%) 4 (0,11%) 0 0 0 0 0 0 0 0
Укупно 3676 3525 3683 4058 4206 4359 4722 4650 4392 3743
Демографија[3]
Година Становника
1948. 179
1953. 185
1961. 222
1971. 264
1981. 342
1991. 626

Знамените личности[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Вез: Кнежица”. Радио-телевизија Републике Српске. октобар 2011. Приступљено 6. 11. 2011. [мртва веза]
  2. ^ Miting u Knežicama, ručak, otkrivanje spomenika, predaja darova i aeromiting. foto.mij.rs
  3. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]