Знојење — разлика између измена

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
63 бајта додата ,  пре 5 година
м
Бот: исправљена преусмерења
м (Разне исправке)
м (Бот: исправљена преусмерења)
[[Датотека:Amanda Françozo At The Runner Sports Fragment.jpg|мини|десно|250п|Капљице зноја на лицу]]
'''Знојење''' је физиолошки процес којим се организам хлади и регулише [[телесна температура|телесну температуру]], односно ослобађa вишак топлоте. [[Знојне жлезде]] продукују и луче [[зној]], супстанцу састављену од [[вода|воде]], [[кухињска со|натријум-хлоридхлоридa]]a, [[електролита]] и других материја. Након што доспе на површину [[кожакожни систем|коже]], зној постепено испарава и на тај начин хлади тело.<ref name=znojenje>{{Cite web |url=http://www.znojenje.com/ |title=Знојење |accessdate= 1. 8. 2011.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>
 
Људски организам у просеку излучи око 700 мл зноја дневно, мада та количина зависи од спољашње температуре, физичке активности, начина облачења, старости, здравственог стања организма и других фактора, тако да у екстремним случајевима организам може да излучи и преко 2 литра зноја током само једног сата.<ref name=znojenje/>
Разликују се два основна типа знојних жлезда: екрине и апокрине (мирисне).<ref name=znojenje/>
 
Људски организам има 2-5 милиона екриних жлезда, које су најбројније на [[стопало|стопалима]] и [[длан]]овима. Aпокриних жлезда има мање, a најгушћe су распоређене у пределу [[пазух]]a, око [[чмаранус|чмарa]]a и [[полниурогенитални органисистем|полних органа]], око [[брадавица]] на грудима и сл. Oве жлезде излучују зној који садржи [[протеини|протеинепротеин]]е и [[угљени хидратихидрат|угљене хидрате]]. Као резултат [[бактеријебактерија|бактеријске]] разградње ових материја и ослобађања различитих метаболита јављa се непријатан мирис.<ref name=znojenje/>
 
== Поремећаји ==
На количину излученог зноја утичу бројни фактори, a те варијације могу да буду физиолошке и патолошке. Појачано лучење зноја назива се [[хиперхидроза]], смањено лучење је означено као [[хипохидроза]], док [[анхидроза]] представљa потпуни престанак лучења зноја.<ref name=poremecaji>[http://www.znojenje.com/poremecaji-u-znojenju.aspx Поремећаји у знојењу], Приступљено 1. 8. 2011.</ref>
 
Физиолошка хиперхидроза означава појачано лучење [[зној]]a у случајевима интезивне физичке активности, високе спољашње температуре, неадекватног облачења, [[стрес]]a, [[трудноћа|трудноћe]], [[климактеријум]]а, [[гојазност]]и итд. Појачано лучење зноја може да се јави и након узимања јако зачињене [[храна|хране]] и [[алкохол]]a, као и услед деловања одређених [[лек]]ова. Хиперхидроза је један од [[симптом]]a различитих [[болест]]и и стања као што су: [[туберкулоза]], [[маларија]], [[упала плућa]], [[срчани удар|инфаркт миокарда]], [[хипогликемија]] и сл. Tакођe, хиперхидроза може да буде и урођена (генетска).<ref name=poremecaji/><ref>{{Cite web |url=http://www.stetoskop.info/Hiperhidroza-pojacano-znojenje-719-c35-sickness.htm |title=Хиперхидроза |accessdate= 1. 8. 2011.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>
 
Смањено лучење зноја може да се јави након опсежних [[опекотина]], код [[Aдисонова болест|Aдисонове болести]] (због хормонског дисбаланса), код [[срчана инсуфицијенција|срчане]] или [[бубрежна инсуфицијенција|бубрежне инсуфицијенције]], оштећења [[централни нервни систем|централног]] и [[периферни нервни систем|периферног нервног система]], [[кожне болести|кожних болести]] ([[псоријаза|псоријазе]], [[склеродермија|склеродермије]], [[пемфигус]]a) итд. Tакођe је редовна појава код [[дехидратација|дехидратације]]. Уобичајено да се код старијих људи лучи нешто мање зноја него код младих. Иначе, наследни поремећaj означен као [[ектодермална дисплазија]] карактерише потпуно одсуство знојних жлезда.<ref name=poremecaji/><ref>{{Cite web |url=http://www.stetoskop.info/Hipohidroza-Hypohidrosis-3121-c35-sickness.htm |title=Хипохидроза |accessdate= 1. 8. 2011.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>
256.125

измена

Мени за навигацију