Корпоративизам — разлика између измена
м ispravke |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
| Ред 4: | Ред 4: | ||
[[Папа Лав XIII]] је 1881. задужио теологе и друштвене мислиоце да проуче корпоративизам и пруже његову дефиницију. Комисија је у [[Фрајбург]]у 1884. изјавила да је корпоративизам „систем друштвене организације која у својој основи има груписање људи према заједници својих природних интереса и друштвених улога, и као истински и одговарајаћу органи државе они усмеравају и координирају рад и капитал у питањима од заједничког интереса.{{sfn|Wiarda|1996|pp=35}} |
[[Папа Лав XIII]] је 1881. задужио теологе и друштвене мислиоце да проуче корпоративизам и пруже његову дефиницију. Комисија је у [[Фрајбург]]у 1884. изјавила да је корпоративизам „систем друштвене организације која у својој основи има груписање људи према заједници својих природних интереса и друштвених улога, и као истински и одговарајаћу органи државе они усмеравају и координирају рад и капитал у питањима од заједничког интереса.{{sfn|Wiarda|1996|pp=35}} |
||
Корпоративизам је сродан [[социологија|социолошком]] концепту [[структурални функциоонализам|структуралног функционализма]].{{sfn|Adler|2002|pp=349}} Корпоративна друштвена интеракција је честа унутар сродничких рупа као што су породице, [[клан]]ови и народности.{{sfn|Wiarda|1997|pp=10}} Осим код људи, и за неке животињске врсте, као што су [[ |
Корпоративизам је сродан [[социологија|социолошком]] концепту [[структурални функциоонализам|структуралног функционализма]].{{sfn|Adler|2002|pp=349}} Корпоративна друштвена интеракција је честа унутар сродничких рупа као што су породице, [[клан]]ови и народности.{{sfn|Wiarda|1997|pp=10}} Осим код људи, и за неке животињске врсте, као што су [[пингвин]]и, се зна да показују чврсту корпоративну друштвену организацију.{{sfn|Allee|1965|pp=150}}{{sfn|Morgan|2009|pp=14}} Корпоративни типови заједница и социјалних интеракција су заједнички за многе идеологије, као што су [[апсолутизам]], [[капитализам]], [[конзервативизам]], [[фашизам]], [[либерализам]], [[прогресивизам]] и [[реакционизам]].{{sfn|Wiarda|1997|pp=31-38, 44, 111, 124, 140}} |
||
Корпоративизам се такође може односити на економски [[трипартизам]] у шта спадају уговори између послодаваца, радника и државних интересних група да се успостави економска политика.{{sfn|Slomp|2000|pp=81}} Ово се понекад назива и неокорпоративизам. |
Корпоративизам се такође може односити на економски [[трипартизам]] у шта спадају уговори између послодаваца, радника и државних интересних група да се успостави економска политика.{{sfn|Slomp|2000|pp=81}} Ово се понекад назива и неокорпоративизам. |
||
Верзија на датум 25. април 2015. у 11:53
| Економија |
|---|
 |
| Еконимија по регијама |
| Општи аспекти |
| Методологија |
| Поља и поделе |
| Економске идеологије |
Корпоративизам или корпоратизам је социо-политичка организација друштва од стране великих интересних група, или корпоративних група (сталежа), као што су пољопривредна, предузетничка, етничка, радничка, војна, покровитељска или научна удружења, на бази заједничких интереса.[1] Корпоративизам је у теорији заснован на схватању заједнице као органског тела.[2][3] Израз корпоративизам потиче од латинске речи "corpus" (множина – "corpora") што значи „тело“.[3]
Папа Лав XIII је 1881. задужио теологе и друштвене мислиоце да проуче корпоративизам и пруже његову дефиницију. Комисија је у Фрајбургу 1884. изјавила да је корпоративизам „систем друштвене организације која у својој основи има груписање људи према заједници својих природних интереса и друштвених улога, и као истински и одговарајаћу органи државе они усмеравају и координирају рад и капитал у питањима од заједничког интереса.[4]
Корпоративизам је сродан социолошком концепту структуралног функционализма.[5] Корпоративна друштвена интеракција је честа унутар сродничких рупа као што су породице, кланови и народности.[6] Осим код људи, и за неке животињске врсте, као што су пингвини, се зна да показују чврсту корпоративну друштвену организацију.[7][8] Корпоративни типови заједница и социјалних интеракција су заједнички за многе идеологије, као што су апсолутизам, капитализам, конзервативизам, фашизам, либерализам, прогресивизам и реакционизам.[9]
Корпоративизам се такође може односити на економски трипартизам у шта спадају уговори између послодаваца, радника и државних интересних група да се успостави економска политика.[10] Ово се понекад назива и неокорпоративизам.
Референце
- ^ Wiarda 1997, стр. 23–24.
- ^ Wiarda 1997, стр. 27.
- ^ а б Clarke 2001, стр. 113.
- ^ Wiarda 1996, стр. 35.
- ^ Adler 2002, стр. 349.
- ^ Wiarda 1997, стр. 10.
- ^ Allee 1965, стр. 150.
- ^ Morgan 2009, стр. 14.
- ^ Wiarda 1997, стр. 31–38, 44, 111, 124, 140.
- ^ Slomp 2000, стр. 81.
Литература
- Wiarda, Howard J. (1996). Corporatism and Comparative Politics: The Other Great Ism. M.E. Sharpe. ISBN 978-0-7656-3367-5.
- Clarke, Paul A. B.; Foweraker, Joe (2001). Encyclopedia of Democratic Thought. Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-19396-2.
- Adler, Franklin Hugh (2002). Italian Industrialists from Liberalism to Fascism: The Political Development of the Industrial Bourgeoisie, 1906-34. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-52277-9.
- Allee, Warder Clyde (1967). A handbook of social psychology. Russell & Russell.
- Morgan, Conwy Lloyd (фебруар 2009). Animal Behaviour. BiblioBazaar. ISBN 978-1-103-23280-2.
- Slomp, Hans (2000). European Politics Into the Twenty-first Century: Integration and Division. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-275-96800-7.
