Економија рада

Из Википедије, слободне енциклопедије
Економија
GDP nominal per capita world map IMF 2007.PNG
Општи аспекти

Развој економске мисли
Микроекономија · Макроекономија

Методологија

Бихејвиористичка  · Компутацијска
Економетрија  · Еволуциона
Експериментална · Теорија игара
Математичка  · Друштвена психологија

Поља и поделе

Развој · Раст · Историја
Међународна трговина · Рад
Економија благостања · Финансијска
Монетарна теорија · Јавни сектор
Индустријска организација · Закон
Еколошка · Економски системи
Природни ресурси · Пољопривреда
Окружење · Регионална наука
Градска · Култура · Здравље

Категорија:Економија

Часописи · Публикације
Категорија:Економија · Теме · Економисти

Ова кутијица: погледај  разговор  уреди

Економија рада (енгл. Labour economics) проучава како су радници подељени по занимањима, како се одређују њихове плате и како на њихову ефикасност утичу разни фактори.

Радна снага државе укључује све оне који раде за добит на било који начин, као и незапослене који траже посао. Много фактора утиче на начин на који се радници користе и плаћају, укључујући и:

  • Квалитете радне снаге (као што су здравље, ниво образовања, поделе специјалних тренинга и знања и степен покретљивости),
  • Структурне карактеристике економије (пропорција између тешке производње, високотехнолошке производње и сервисне индустрије),
  • Институционалне факторе (укључујући обим и снагу синдиката и радничких удружења, и постојање закона који одређује минималну плату).

Остали фактори као што су обичај и промене у пословном циклусу су такође уважени.

Одређени општи трендови су широко прихваћени од стране економиста рада. На пример, ниво плата је виши на пословима са високим ризиком, у индустријама које захтевају виши ниво образовања или обуке, у економијама које имају висок проценат таквих индустрија и у индустријама које имају веома развијен синдикални покрет.[1]

Извори[уреди]