Економија рада

Из Википедије, слободне енциклопедије
Економија
Average GDP PPP per capita new.svg
Еконимија по регијама

Африка • Северна Америка
Јужна Америка • Азија

Европа • Океанија
Општи аспекти

Развој економске мисли

Микроекономија • Макроекономија
Методологија

Бихејвиористичка • Компутацијска
Економетрија • Еволуциона
Експериментална • Теорија игара

Математичка • Друштвена психологија
Поља и поделе

Развој • Раст • Историја
Међународна трговина • Рад
Економија благостања • Финансијска
Монетарна теорија • Јавни сектор
Индустријска организација • Закон
Еколошка • Економски системи
Природни ресурси • Пољопривреда
Окружење • Регионална наука

Градска • Култура • Здравље
Економске идеологије

Анархистичка • Капиталистичка
Комунистичка • Корпоративна
Фашистичка • Џорџијска
Исламска • Слободна трговина
Тржишна социјалистичка • Меркантилистичка
Протекционистичка • Социјалистичка

Синдикалистичка • Трећи пут
Часописи • Публикације
 • Теме • Економисти

Економија рада (енг. Labour economics) проучава како су радници подељени по занимањима, како се одређују њихове плате и како на њихову ефикасност утичу разни фактори.

Радна снага државе укључује све оне који раде за добит на било који начин, као и незапослене који траже посао. Много фактора утиче на начин на који се радници користе и плаћају, укључујући и:

  • Квалитете радне снаге (као што су здравље, ниво образовања, поделе специјалних тренинга и знања и степен покретљивости),
  • Структурне карактеристике економије (пропорција између тешке производње, високотехнолошке производње и сервисне индустрије),
  • Институционалне факторе (укључујући обим и снагу синдиката и радничких удружења, и постојање закона који одређује минималну плату).

Остали фактори као што су обичај и промене у пословном циклусу су такође уважени.

Одређени општи трендови су широко прихваћени од стране економиста рада. На пример, ниво плата је виши на пословима са високим ризиком, у индустријама које захтевају виши ниво образовања или обуке, у економијама које имају висок проценат таквих индустрија и у индустријама које имају веома развијен синдикални покрет.[1]

Извори[уреди]