Економија рада

Економија рада (енгл. Labour economics) проучава како су радници подељени по занимањима, како се одређују њихове плате и како на њихову ефикасност утичу разни фактори.

Радна снага државе укључује све оне који раде за добит на било који начин, као и незапослене који траже посао. Много фактора утиче на начин на који се радници користе и плаћају, укључујући и:

• Квалитете радне снаге (као што су здравље, ниво образовања, поделе специјалних тренинга и знања и степен покретљивости),
• Структурне карактеристике економије (пропорција између тешке производње, високотехнолошке производње и сервисне индустрије),
• Институционалне факторе (укључујући обим и снагу синдиката и радничких удружења, и постојање закона који одређује минималну плату).

Остали фактори као што су обичај и промене у пословном циклусу су такође уважени.

Одређени општи трендови су широко прихваћени од стране економиста рада. На пример, ниво плата је виши на пословима са високим ризиком, у индустријама које захтевају виши ниво образовања или обуке, у економијама које имају висок проценат таквих индустрија и у индустријама које имају веома развијен синдикални покрет.

Макро и микро анализа тржишта рада

Постоје две стране економије рада. Економија рада се генерално може посматрати као примена микроекономских или макроекономских техника на тржишту рада. Микроекономске технике проучавају улогу појединаца и појединачних фирми на тржишту рада. Макроекономске технике посматрају међуодносе између тржишта рада, тржишта роба, тржишта новца и спољнотрговинског тржишта. Сагледава како ове интеракције утичу на макро варијабле као што су нивои запослености, стопе учешћа, агрегатни приход и бруто домаћи производ.