Економетрија

Економетрија се бави примјеном статистичких метода на економске податке. Економисти користе статистику за тестирање својих теорија или прављење предвиђања будућих кретања у економији. Пошто економски подаци нису експерименталне природе, а неријетко се јављају и случајности, у економетрији се користе стохастички умјесто детерминистичких модела.

Историја[уреди | уреди извор]

Предности примјене математике и статистике на област економије су уочене врло брзо. У другом дијелу 17. вијека, Сир Вилијам Пити је 1676. године објавио један веома важан чланак о методолошким основама економетрије.^[1] По Џејфију ^[2] Лион Валрас, професор на Универзитету Луизијане је препознат као зачетник економске теорије опште равнотеже која се сматра теоријском основом модерне економије.

29. децембра 1930. године у Кливленду, група економиста, статистичара и математичара је основала „Друштво економетрије“ с циљем промовисања математичких и статистичких теорија у вези с економијом. Тада је основан двомјесечни часопис „Econometrica“ који се први пут појавио у јануару 1933. године. Развој симултаних модела једначина које би се могле користити у временским серијама за економска предвиђања, био је моменат када је економетрија постала посебна област економије. Симултани модели су и данас веома битан дио економетрије.^[3]

Извори[уреди | уреди извор]

^ Petty, W.: Political arithmetic. In: William Petty, The Economic Writings. , vol 1. Kelley, New York, pp. 233–313 (1676)
^ Jaffé, W.: Walras, Léon. In: Sills, D.L. (ed.) International Encyclopedia of the Social Sciences, vol. 16. Macmillan and Free Press, New York, pp. 447–453 (1968)
^ Wonnacott, R.J., Wonnacott, T.H.: Econometrics. Wiley, New York (1970)