Казанџија — разлика између измена
Нема описа измене |
м suvišno |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Слика:Kazandzija.jpg|мини|250px|Казанџијска радња]] |
|||
'''Казанџија''' (перс.-тур.) занатлија који прави казане и друго бакрено посуђе,<ref>Шкаљић 1985: Абдулах Шкаљић, ''Турцизми у српскохрватском језику'', Сарајево: Свјетлост. </ref> углавном [[казан]]е за ракију, али такође и казане за спремање хране, [[џезва|џезве]] и друге производе. Део посуде у коме ће се налазити [[храна]] се [[калајисање|калајише]] јер је оксид бакра [[отров]]ан. |
'''Казанџија''' (перс.-тур.) занатлија који прави казане и друго бакрено посуђе,<ref>Шкаљић 1985: Абдулах Шкаљић, ''Турцизми у српскохрватском језику'', Сарајево: Свјетлост. </ref> углавном [[казан]]е за ракију, али такође и казане за спремање хране, [[џезва|џезве]] и друге производе. Део посуде у коме ће се налазити [[храна]] се [[калајисање|калајише]] јер је оксид бакра [[отров]]ан. |
||
Казанџијски занат постоји више од пет векова и један је од најстаријих заната у [[Србија|Србији]]. |
Казанџијски занат постоји више од пет векова и један је од најстаријих заната у [[Србија|Србији]]. |
||
| Ред 16: | Ред 16: | ||
== Занатски ценри == |
== Занатски ценри == |
||
У Србији највећи занатски центри били су: Пирот<ref>http://www.anthroserbia.org/Content/PDF/Articles/64299eb1caa44950b36bc48090b2e8f0.pdf Занати у Пироту и околини</ref>, Ваљево<ref>http://www.anthroserbia.org/Content/PDF/Articles/24e9d575f2e147cfb0f9fde5ee343838.pdf Стари занати у Ваљеву</ref>, Ниш и Призрен. |
У Србији највећи занатски центри били су: Пирот<ref>http://www.anthroserbia.org/Content/PDF/Articles/64299eb1caa44950b36bc48090b2e8f0.pdf Занати у Пироту и околини</ref>, Ваљево<ref>http://www.anthroserbia.org/Content/PDF/Articles/24e9d575f2e147cfb0f9fde5ee343838.pdf Стари занати у Ваљеву</ref>, Ниш и Призрен. |
||
== Референце == |
== Референце == |
||
{{рефлист}} |
{{рефлист}} |
||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
*[http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Stari-zanati-u-rukama-mladih-Valjevaca.sr.html Стари занати у рукама младих Ваљеваца („Политика“, 5. март 2011)] |
*[http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Stari-zanati-u-rukama-mladih-Valjevaca.sr.html Стари занати у рукама младих Ваљеваца („Политика“, 5. март 2011)] |
||
Верзија на датум 26. март 2016. у 00:49
Казанџија (перс.-тур.) занатлија који прави казане и друго бакрено посуђе,[1] углавном казане за ракију, али такође и казане за спремање хране, џезве и друге производе. Део посуде у коме ће се налазити храна се калајише јер је оксид бакра отрован. Казанџијски занат постоји више од пет векова и један је од најстаријих заната у Србији.
Постојбином казанџијског заната сматрају се Персија и Индија, које су богате рудом бакра. У Грчкој се први пут помиње бакарно посуђе у 3. веку пре нове ере, а касније, преко Грка су се с овим посуђем упознали и Римљани. Међутим, у Европи се кроз читав средњи век користило земљано посуђе. Балкан, на који су бакрено посуђе донели Турци, био је једини део Европе на коме се ово посуђе производило и употребљавало. Казанџије се први пут помињу у 16. веку - године 1511. из Сарајева је за Дубровник за продају извезено 135 сахана (бакрених чинија, тањира) које су израдиле сарајевске казанџије. [2]
Производи
Казанџијски производи били су разноврсни и многобројни.
- казани (перс. велики бакрени котао који има са стране ручке за ношење, араније (хараније) - мање казане, бакрачи;
- посуђе у којем се доносила и држала вода: ђугуми, ибрици, леђени;
- кухињско посуђе: лонци, тенџере, сахани, тигањи, таве, тепсије, синије;
- прибор за послуживање кафе: табле, ибрици, џезве, зарфови, кутије за кафу и шећер;
- сакрални предмети: дискоси, кадионице, пехари, казани за крстионицу;
- производи за расвету...
Занатски ценри
У Србији највећи занатски центри били су: Пирот[3], Ваљево[4], Ниш и Призрен.
Референце
- ^ Шкаљић 1985: Абдулах Шкаљић, Турцизми у српскохрватском језику, Сарајево: Свјетлост.
- ^ Гвозденовић 2009: Ирена Гвозденовић, Казанџијски занат, у: Група аутора, Стари занати у Србији, Београд : Етнографски музеј, 65-68.
- ^ http://www.anthroserbia.org/Content/PDF/Articles/64299eb1caa44950b36bc48090b2e8f0.pdf Занати у Пироту и околини
- ^ http://www.anthroserbia.org/Content/PDF/Articles/24e9d575f2e147cfb0f9fde5ee343838.pdf Стари занати у Ваљеву