Бруто национални производ — разлика између измена
м Бот: исправљена преусмерења |
м Исправка |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Бруто национални производ''' ('''БНП''', {{јез-енг|GNP - Gross national product}}) је тржишна вредност свих [[Производ|производа]] и [[услуга]] насталих у току једне године у једној држави. За разлику од [[Бруто домаћи производ|Бруто |
'''Бруто национални производ''' ('''БНП''', {{јез-енг|GNP - Gross national product}}) је тржишна вредност свих [[Производ|производа]] и [[услуга]] насталих у току једне године у једној држави. За разлику од [[Бруто домаћи производ|Бруто домаћег производа]], који дефинише вредност на основу географске локације производа, БНП дефинише производњу на основу својине. |
||
БНП не прави разлику између квалитативних побољшања у техничком нивоу и квантитативног повећања и оба параметра користи као облик „економског раста”.<ref>Daly, Herman E. (1996), ''Beyond Growth''. Beacon Press</ref> |
БНП не прави разлику између квалитативних побољшања у техничком нивоу и квантитативног повећања и оба параметра користи као облик „економског раста”.<ref>Daly, Herman E. (1996), ''Beyond Growth''. Beacon Press</ref> |
Верзија на датум 25. септембар 2016. у 18:19
Бруто национални производ (БНП, енгл. GNP - Gross national product) је тржишна вредност свих производа и услуга насталих у току једне године у једној држави. За разлику од Бруто домаћег производа, који дефинише вредност на основу географске локације производа, БНП дефинише производњу на основу својине.
БНП не прави разлику између квалитативних побољшања у техничком нивоу и квантитативног повећања и оба параметра користи као облик „економског раста”.[1]
У САД се БНП користи за одређивање укупне економске активности до 1991, када је започело коришћење БДП.
БНП - БДП
Бруто национални производ се често разликује од Бруто домаћег производа. Док БНП мери доходак који стварају предузећа једне државе (без обзира да ли се та предузећа налазе у тој држави или иностранству), БДП мери доходак створен унутар једне државе без обрзира да ли су та предузећа у страном или домаћем власништву.
БНП и БДП се често разликуји. Тако на пример, у 2009. години САД је имао отприлике БДП 14.119 трилиона, а БНП 14.265 трилиона америчких долара.[2]
Бруто национални производ укључује све дохотке домаћих лица остварене економским активностима у земљи и иностранству. БНП једне државе мери укупан доходак зарађен од стране нације независно од тога да ли се тај доходак зарађује у тој држави. На пример, уколико грађанин Србије поседује стамбену зграду у иностранству, закупни доходак који заради је део иностранног БДП-а, зато што је зарађен у иностранству. Али како је овај закупни доходак чинилац плаћања иностранству, у крајњем свођењу рачуна ипак није део иностраног БДП-а, већ српског.
Списак држава по БНП
Ранг | 2011 | 2010 | 2009 | |||
---|---|---|---|---|---|---|
1 | САД | 15.097.089 | ||||
2 | Кина | 6.628.086 | Кина | 5.717.592 | Кина | 4.822.913 |
3 | Јапан | 5.774.376 | Јапан | 5.359.236 | Јапан | 4.793.538 |
4 | Немачка | 3.594.303 | Немачка | 3.513.807 | Немачка | 3.472.823 |
5 | Француска | 2.775.664 | Француска | 2.745.670 | Француска | 2.742.735 |
6 | Велика Британија | 2.366.544 | Велика Британија | 2.373.636 | Велика Британија | 2.532.124 |
7 | Италија | 2.246.998 | Италија | 2.149.222 | Италија | 2.141.109 |
8 | Бразил | 2.107.628 | Бразил | 1.859.414 | Бразил | 1.575.897 |
9 | Индија | 1.746.481 | Индија | 1.539.419 | Шпанија | 1.469.901 |
10 | Канада | 1.570.886 | Канада | 1.475.865 | Канада | 1.412.899 |
Види још
Референце
- ^ Daly, Herman E. (1996), Beyond Growth. Beacon Press
- ^ „Flow of Funds Accounts of the United States” (PDF). Board of Governors of the Federal Reserve System. 17. 9. 2010. стр. 9.
Извори
- Christian Leipert (март, 1987) "A Critical Appraisal of Gross National Product: The Measurement of Net National Welfare and Environmental Accounting". Journal of Economic Issues, Vol. 21, No. 1, стр. 357-373
- England, RW "Alternatives to Gross National Product: A Critical Survey", in Human Wellbeing and Economic Goals (Island Press, 1998)
- Стеван Деветаковић: Макроекономски агрегати, Економски факултет Београд [1]