Бруто домаћи производ

Из Википедије, слободне енциклопедије

Бруто домаћи производ (БДП или енгл. GDP) је сума финалних добара која су произведена и услуга (производних и непроизводних) које су пружене у једној земљи у одређеном временском периоду (најчешће годину дана).[1] То је економски израз који представља укупну продукцију финалних роба и услуга, остварену у националној економији (домицилној земљи), без обзира на власништво. То подразумева да БДП укључује вредност продукције страних лица (компанија) у земљи, а искључује активности фирми у власништву домаћих резидената у иностранству. БДП представља укупно створен домаћи доходак.

„Бруто домаћи производ по тржишним ценама“ (Gross domestic product at market prices енг. – по тржишној концепцији) представља крајњи резултат производне активности. Састоји се од укупне производње добара и услуга умањене за међуфазну потрошњу. Добија се а) сабирањем бруто додатне вредности свих производних јединица резидената или б) сабирањем свих доходака остварених у текућој производњи (зараде запослених, пословни вишак, амортизација основних средстава) и пореза на производе умањених за субвенције или в) сабирањем вредности добара и услуга за финалну потрошњу, обрачунатих по набавним ценама и умањених за вредност увоза добара и услуга.

Најчешће коришћен макроекономски агрегат у Систему националних рачуна је бруто домаћи производ, који представља меру финалне производње. Наиме, производња се у систему националних рачуна дефинише по ширем концепту и обухвата низ услуга (финансијске, образовање, здравство, социјалну заштиту, делатност државне управе и одбране, привредних и стручних удружењем хуманитарних организација, удружење грађана итд.) које нису обухваћене друштвеним производом по материјалном концепту производње.

Бруто домаћи производ (по систему националних рачуна) не треба мешати са друштвеним бруто производом (по материјалном концепту), макроекономским агрегатом коришћеним у социјалистичкој Југославији.

Бруто национални производ наспрам бруто домаћег производа[уреди]

„Бруто национални производ“ (БНП, GNP енг.) представља укупну производњу финалних роба и услуга једне националне економије, у одређеном периоду по тржишним ценама. Он укључује све дохотке домаћих лица остварене економским активностима у земљи и иностранству. БНП мери укупан доходак зарађен од стране нације. На пример, уколико грађанин Србије поседује стамбену зграду у Минхену, закупни доходак који заради је део немачког БДП-а, зато што је зарађен у Немачкој. Али како је овај закупни доходак чинилац плаћања иностранству, у крајњем свођењу рачуна ипак није део немачког БДП-а, већ српског. Другим речима, бруто национални производ укључује дохотке (плате, профите и закупнину – ренту) од остатка света, а искључује плаћања чинилаца дохотка остатку света, тј.:

БНП = БДП + плаћање чинилаца из иностранства – плаћања чинилаца иностранству

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. др Стеван Деветаковић. „Макроекономски агрегати (презентација)”. Економски факултет Београд. стр. 7. 

Спољашње везе[уреди]