Калус — разлика између измена
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 6: | Ред 6: | ||
Стварање '''калуса''' води ка зарашћивању рана и спречавању сушења унутрашњих ткива и продирању патогених организама. Он се формира и приликом [[Калемљење воћака|калемљења]] и доводи до срастања [[епибионат|епибионта (калема)]] и [[хипобионт|хипобионта (подлоге)]]. Овај процес је под утицајем посебних хормона које могу стварати повређене ћелије и околне ћелије. Од калуса – диференцирањем ће се створити кожна, спроводна и друга ткива, иако њихов облик није исти као што је у нормалном случају. Под извесним условима трауматични меристеми могу давати апикалне меристеме, односно нове изданке и коренове. |
Стварање '''калуса''' води ка зарашћивању рана и спречавању сушења унутрашњих ткива и продирању патогених организама. Он се формира и приликом [[Калемљење воћака|калемљења]] и доводи до срастања [[епибионат|епибионта (калема)]] и [[хипобионт|хипобионта (подлоге)]]. Овај процес је под утицајем посебних хормона које могу стварати повређене ћелије и околне ћелије. Од калуса – диференцирањем ће се створити кожна, спроводна и друга ткива, иако њихов облик није исти као што је у нормалном случају. Под извесним условима трауматични меристеми могу давати апикалне меристеме, односно нове изданке и коренове. |
||
== Литература == |
|||
* Др. Момчило Којић, Ботаника, Научна књига, Београд, 1984. |
|||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
Верзија на датум 26. децембар 2016. у 22:21
Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Пољопривредном факултету универзитета у Београду у Београду. Датум уноса: новембар—децембар 2016. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању. |
Калус је маса паренхимског ткива које се налази уз рану насталу при механичким повредама било ког дела биљке. Образована маса се може видети у виду жуте и беле боје.
Калус може постати од било којих живих ћелија, а најбрже се формира од камбијума или фелогена. Ћелије око ране повећавају своје димензије, долази до њихове хипертрофије. Ове крупне ћелије почињу енергично да се деле, дајући масу неправилних недиференцираних ћелија – то је појава хиперплазије. Најинтензивније се стварају калуси стабла и корена. Ћелије калуса су слабо диференциране, са мало вакуола и крупним једрима, а имају обично само примарне нешто дебље зидове.
Стварање калуса води ка зарашћивању рана и спречавању сушења унутрашњих ткива и продирању патогених организама. Он се формира и приликом калемљења и доводи до срастања епибионта (калема) и хипобионта (подлоге). Овај процес је под утицајем посебних хормона које могу стварати повређене ћелије и околне ћелије. Од калуса – диференцирањем ће се створити кожна, спроводна и друга ткива, иако њихов облик није исти као што је у нормалном случају. Под извесним условима трауматични меристеми могу давати апикалне меристеме, односно нове изданке и коренове.
Литература
- Др. Момчило Којић, Ботаника, Научна књига, Београд, 1984.