Никола Тасић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м rastko.org.rs -> rastko.rs |
умро |
||
| Ред 6: | Ред 6: | ||
| опис_слике = |
| опис_слике = |
||
| пуно_име = |
| пуно_име = |
||
| датум_рођења = {{датум рођења|1932|1|19 |
| датум_рођења = {{датум рођења|1932|1|19}} |
||
| место_рођења = [[Београд]] |
| место_рођења = [[Београд]] |
||
| држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] |
| држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] |
||
| датум_смрти = |
| датум_смрти = {{датум смрти|2017|3|15|1932|1|19|год=да}} |
||
| место_смрти = |
| место_смрти = [[Београд]] |
||
| држава_смрти = |
| држава_смрти = [[Србија]] |
||
|поље = |
|поље = |
||
|институција = |
|институција = |
||
| Ред 20: | Ред 20: | ||
|напомене = |
|напомене = |
||
}} |
}} |
||
'''Никола Тасић''' ([[Београд]], [[19. јануар]] [[1932]]) |
'''Никола Тасић''' ([[Београд]], [[19. јануар]] [[1932]] — [[Београд]], [[15. март]] [[2017]]<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:655090-Preminuo-arheolog-akademik-Nikola-Tasic Преминуо археолог академик Никола Тасић („Вечерње новости”, 15. март 2017)]</ref>) био је српски [[археологија|археолог]]-балканолог, научни саветник и директор [[Балканолошки институт САНУ|Балканолошког института]] [[Српска академија наука и уметности|САНУ]], редовни професор [[Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду|Филозофског факултета]] у [[Нови Сад|Новом Саду]], члан САНУ и Европске академије наука и уметности. |
||
После [[Милутин Гарашанин (археолог)|Милутина Гарашанина]] и [[Драгослав Срејовић|Драгослава Срејовића]] трећи археолог генерални секретар САНУ. |
После [[Милутин Гарашанин (археолог)|Милутина Гарашанина]] и [[Драгослав Срејовић|Драгослава Срејовића]] трећи археолог генерални секретар САНУ. |
||
| Ред 34: | Ред 34: | ||
* ''Праисторија југословенских земаља'', ([[1979]]). |
* ''Праисторија југословенских земаља'', ([[1979]]). |
||
* ''Југословенско подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита'', ([[1983]]). |
* ''Југословенско подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита'', ([[1983]]). |
||
== Референце == |
|||
{{reflist}} |
|||
== Литература == |
|||
| ⚫ | |||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
| Ред 41: | Ред 47: | ||
* [http://www.rastko.rs/arheologija/vinca/vinca.html#_Toc504111709 Винча] |
* [http://www.rastko.rs/arheologija/vinca/vinca.html#_Toc504111709 Винча] |
||
* [http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/Clan.aspx?arg=1316, Биографија на сајту САНУ] |
* [http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/Clan.aspx?arg=1316, Биографија на сајту САНУ] |
||
| ⚫ | |||
{{Чланови САНУ|selected=и}} |
|||
{{DEFAULTSORT:Тасић, Никола}} |
{{DEFAULTSORT:Тасић, Никола}} |
||
[[Категорија:Рођени 1932.]] |
[[Категорија:Рођени 1932.]] |
||
[[Категорија:Умрли 2017.]] |
|||
[[Категорија:Српски археолози]] |
[[Категорија:Српски археолози]] |
||
[[Категорија:Академици САНУ]] |
[[Категорија:Академици САНУ]] |
||
Верзија на датум 15. март 2017. у 21:01
 |
| Никола Тасић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 19. јануар 1932. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 15. март 2017. (85 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
Никола Тасић (Београд, 19. јануар 1932 — Београд, 15. март 2017[1]) био је српски археолог-балканолог, научни саветник и директор Балканолошког института САНУ, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду, члан САНУ и Европске академије наука и уметности.
После Милутина Гарашанина и Драгослава Срејовића трећи археолог генерални секретар САНУ.
Рођен је 19. јануара 1932. године у Београду. Завршио је чувену Крагујевачку гимназију, а дипломирао је (1954.) и докторирао (1967). на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на Одељењу за археологију (докторска теза: „Баденски и Вучедолски културни комплекс у Југославији“).
Водио је ископавања на четрдесетак налазишта, најпознатија су Винча — Бело брдо, Белегиш, Гомолава и Градина на Босутуу.
Највећи део својих пројеката реализовао је под окриљем Балканолошког института.
Одабрана библиографија
- Неолитска пластика, (1973).
- Праисторија Војводине, (1974).
- Праисторија југословенских земаља, (1979).
- Југословенско подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита, (1983).
Референце
Литература
- Ко је ко у Србији, биографски лексикон: интелектуална, уметничка, политичка, финансијска, војна, спортска елита Србије, Београд, Библиофон – Who is who, 1995.
