Никола Хећимовић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м уклоњена категорија Хрватски комунисти; додана категорија [[:Категорија:Комунисти Хрватске|Комунисти Х…
Нема описа измене
Ред 12: Ред 12:
|професија=приватни намештеник
|професија=приватни намештеник
}}
}}
'''Никола Хећимовић''' ([[Загреб]], [[26. новембар]] [[1900]] — [[Свети Дух на Острем Врху|Свети Дух]], код [[Селница об Драви|Селнице об Драви]]<br />[[Југославија|Југословенско]]-[[Аустрија|аустријска]] граница, [[25. април]] [[1929]]), приватни намештеник, револуционар и секретар [[Црвена помоћ|Црвене помоћи]].
'''Никола Хећимовић''' ([[Загреб]], [[26. новембар]] [[1900]] — [[Свети Дух на Острем Врху|Свети Дух]], код [[Селница об Драви|Селнице об Драви]], [[Југославија|Југословенско]]-[[Аустрија|аустријска]] граница, [[25. април]] [[1929]]), приватни намештеник, револуционар и секретар [[Црвена помоћ|Црвене помоћи]].


== Биографија ==
== Биографија ==

Верзија на датум 18. јануар 2018. у 17:33

никола хећимовић
Лични подаци
Датум рођења(1900-11-26)26. новембар 1900.
Место рођењаЗагреб,  Аустроугарска
Датум смрти25. април 1929.(1929-04-25) (28 год.)
Место смртиСвети Дух, код Селнице об Драви
Југословенско-аустријска граница,  Краљевина Југославија
Професијаприватни намештеник

Никола Хећимовић (Загреб, 26. новембар 1900Свети Дух, код Селнице об Драви, Југословенско-аустријска граница, 25. април 1929), приватни намештеник, револуционар и секретар Црвене помоћи.

Биографија

Рођен је 26. новембра 1900. године у Загребу. Трговачку академију завршио је 1919. гоидне у Загребу. Те је године покренуо комунистички лист „Искру“ и био један од оснивача Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), омладинске организације Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Од јесени 1920. студирао је у Прагу, а крајем 1921. године се вратио у Загреб и постао члан Централног одбора Међународне радничке помоћи (после Међународне Црвене помоћи), која је прикупљала помоћ за гладне у Русији.

Године 1928. изабран је за секретара „Црвене помоћи“, организације која се бавила пружањем заштите политичким затвореницима, жртвама „белог терора“ и њиховим породицама. Своју активност наставио је и после завођења „шестојануарске диктатуре“ краља Александра Карађорђевића 1929. године, због чега је био ухапшен 20. априла, заједно са Ђуром Ђаковићем, организационим секретаром ЦК КПЈ.

После четири дана мучења, загребачка полиција је, под изговором, извиђања на југословенско-аустријској граници и утврђивања канала којим су комунисти илегално прелазили у Аустрију, довела Ђуру Ђаковића и Николу Хећимовића у место Свети Дух на Острем Врху, код Селнице об Драви. У поподневним часовима, 25. априла, при спуштању у једну клисуру према аустријској граници, убијени су са мотивацијом да су покушали бежати. Ексхумацијом лешева, извршеном 8. маја, установљено је да ја на жртве пуцано с преда, чиме је доказано смишљено убиство.

После Другог светског рата, његови посмртни остаци су сахрањену у Гробницу народних хероја на Загребачком гробљу Мирогој.

Литература