Небеска сфера — разлика између измена
м Враћене измене Kirill Borisenko (разговор) на последњу измену корисника Autobot |
мНема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Слика:Celestial sphere.svg|300п|мини|Небеска сфера]] |
[[Слика:Celestial sphere.svg|300п|мини|Небеска сфера]] |
||
У [[Астрономија|астрономији]] и навигацији '''небеска сфера''' је имагинарна ротирајућа сфера јединичног радијуса концентрична [[Земља|Земљи]]. Свако небеско тело можемо посматрати као да лежи на небеској сфери. Положај сваког тела тада може бити описан коришћењем [[Сферни координатни систем|сферних координатних система]]. Пројекције Земљиног северног и јужног пола, као и [[Екватор|екватора]] на ову сферу називамо [[небески пол|небески северни и јужни пол]], односно [[небески екватор]]. Замишљену праву провучену кроз северни и јужни небески пол називамо '''светска оса''', а она представља замишљени продужетак Земљине осе ротације. |
У [[Астрономија|астрономији]] и навигацији '''небеска сфера''' је имагинарна ротирајућа [[сфера]] јединичног радијуса концентрична [[Земља|Земљи]]. Свако небеско тело можемо посматрати као да лежи на небеској сфери. Положај сваког тела тада може бити описан коришћењем [[Сферни координатни систем|сферних координатних система]]. Пројекције Земљиног северног и јужног пола, као и [[Екватор|екватора]] на ову сферу називамо [[небески пол|небески северни и јужни пол]], односно [[небески екватор]]. Замишљену праву провучену кроз северни и јужни небески пол називамо '''светска оса''', а она представља замишљени продужетак Земљине осе ротације. |
||
[[Аристотел|Аристотелови]] и [[Клаудије Птолемеј|Птолемејеви]] модели сматрали су небеску сферу реалном. Ти [[Геоцентрични систем света|геоцентрични системи света]] представљали су концентричне небеске сфере на којима се налазе [[Сунце]], [[Месец]], [[планета|планете]] и [[ |
[[Аристотел|Аристотелови]] и [[Клаудије Птолемеј|Птолемејеви]] модели сматрали су небеску сферу реалном. Ти [[Геоцентрични систем света|геоцентрични системи света]] представљали су концентричне небеске сфере на којима се налазе [[Сунце]], [[Месец]], [[планета|планете]] и [[звезда|звезде]]. |
||
Како Земља ротира од запада ка истоку око своје осе са периодом од 23 сата и 56 минута, небеска сфера са свим небеским објектима привидно (из перспективе посматрача на Земљи)ротира од истока ка западу око светске осе. Стога, звезде излазе на истоку, кулминирају на [[Небески меридијан|небеском меридијану]] и залазе на западу (са изузетком циркумполарних звезда - оних које се са одређене географске ширине виде у току целог дана целе године, а дању се не виде звог Сунчеве светлости). Циркумполарне звезде такође ротирају у истом смеру око северног, односно јужног небеског пола, али без заласка. У односу на 24-часовне сатове које користимо, звезда ће наредне ноћи изаћи 4 минута раније. Ово неслагање времена је последица [[Земљина револуција|Земљине револуције]], односно привидно годишње кретање Сунца по небеској сфери. |
Како Земља ротира од запада ка истоку око своје осе са периодом од 23 сата и 56 минута, небеска сфера са свим небеским објектима привидно (из перспективе посматрача на Земљи) ротира од истока ка западу око светске осе. Стога, звезде излазе на истоку, кулминирају на [[Небески меридијан|небеском меридијану]] и залазе на западу (са изузетком циркумполарних звезда - оних које се са одређене географске ширине виде у току целог дана целе године, а дању се не виде звог Сунчеве светлости). Циркумполарне звезде такође ротирају у истом смеру око северног, односно јужног небеског пола, али без заласка. У односу на 24-часовне сатове које користимо, звезда ће наредне ноћи изаћи 4 минута раније. Ово неслагање времена је последица [[Земљина револуција|Земљине револуције]], односно привидно годишње кретање Сунца по небеској сфери. |
||
== Види још == |
== Види још == |
||
*[[Сферни координатни систем]] |
*[[Сферни координатни систем]] |
||
*[[Небески меридијан]] |
|||
*[[Хоризонтски координатни систем]] |
*[[Хоризонтски координатни систем]] |
||
*[[Nebeski ekvatorijalni koordinatni sistem|Екваторски координатни систем]] |
*[[Nebeski ekvatorijalni koordinatni sistem|Екваторски координатни систем]] |
||
Верзија на датум 1. март 2018. у 01:40
У астрономији и навигацији небеска сфера је имагинарна ротирајућа сфера јединичног радијуса концентрична Земљи. Свако небеско тело можемо посматрати као да лежи на небеској сфери. Положај сваког тела тада може бити описан коришћењем сферних координатних система. Пројекције Земљиног северног и јужног пола, као и екватора на ову сферу називамо небески северни и јужни пол, односно небески екватор. Замишљену праву провучену кроз северни и јужни небески пол називамо светска оса, а она представља замишљени продужетак Земљине осе ротације.
Аристотелови и Птолемејеви модели сматрали су небеску сферу реалном. Ти геоцентрични системи света представљали су концентричне небеске сфере на којима се налазе Сунце, Месец, планете и звезде.
Како Земља ротира од запада ка истоку око своје осе са периодом од 23 сата и 56 минута, небеска сфера са свим небеским објектима привидно (из перспективе посматрача на Земљи) ротира од истока ка западу око светске осе. Стога, звезде излазе на истоку, кулминирају на небеском меридијану и залазе на западу (са изузетком циркумполарних звезда - оних које се са одређене географске ширине виде у току целог дана целе године, а дању се не виде звог Сунчеве светлости). Циркумполарне звезде такође ротирају у истом смеру око северног, односно јужног небеског пола, али без заласка. У односу на 24-часовне сатове које користимо, звезда ће наредне ноћи изаћи 4 минута раније. Ово неслагање времена је последица Земљине револуције, односно привидно годишње кретање Сунца по небеској сфери.
