Пљоснати црви — разлика између измена
м Враћене измене 82.208.215.68 (разговор) на последњу измену корисника Soundwaweserb ознака: враћање |
м Разне исправке |
||
| Ред 12: | Ред 12: | ||
| subdivision_ranks = [[Класа (биологија)|Класе]] |
| subdivision_ranks = [[Класа (биологија)|Класе]] |
||
| subdivision = |
| subdivision = |
||
-{[[Monogenea]]}- |
-{[[Monogenea]]}- |
||
-{[[Метиљ|Trematoda]]}-<br /> |
|||
-{[[ |
-{[[Метиљ|Trematoda]]}- |
||
-{[[Пантљичара|Cestoda]]}- |
|||
-{[[Трепљасти црви|Turbellaria]]}- |
-{[[Трепљасти црви|Turbellaria]]}- |
||
}} |
}} |
||
| Ред 32: | Ред 35: | ||
* '''[[Нервни систем]]''' |
* '''[[Нервни систем]]''' |
||
Нервни систем је врпчастог типа. Састоји се од мождане ганглије са које полазе нервне врпце, од којих су бочне најразвијеније и све су међусобно повезане попречним везама (комисурама). Посебних органа за дисање немају већ се распирација обавља целом површином тела. |
Нервни систем је врпчастог типа. Састоји се од мождане ганглије са које полазе нервне врпце, од којих су бочне најразвијеније и све су међусобно повезане попречним везама (комисурама). Посебних органа за дисање немају већ се распирација обавља целом површином тела. |
||
* ''' |
* '''Екстректорни систем''' |
||
[[Екскреторни систем]] (систем за излучивање) се састоји од [[протонефридије|протонефридија]]. То су танке цевчице које се на једном крају слепо завршавају у паренхиму, а на другом крају су отворене и у контакту су са спољашњом средином. На слепо завршеном крају протонефридије налази се трепљаста ћелија чије трепље покрећу течност у каналићу. |
[[Екскреторни систем]] (систем за излучивање) се састоји од [[протонефридије|протонефридија]]. То су танке цевчице које се на једном крају слепо завршавају у паренхиму, а на другом крају су отворене и у контакту су са спољашњом средином. На слепо завршеном крају протонефридије налази се трепљаста ћелија чије трепље покрећу течност у каналићу. |
||
Верзија на датум 17. март 2018. у 04:00
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
| Пљоснати црви | |
|---|---|
| |
| Пљоснати црви | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Потцарство: | |
| Надтип: | |
| Тип: | Platyhelminthes Gegenbaur, 1859
|
| Класе | |
Пљоснати црви (Plathelmynthes) су најпримитивније вишећелијске животиње које имају билатералну симетрију.
За разлику од сунђера и дупљара, који углавном воде сесилан начин живота, ове животиње се активно крећу што доводи до развоја билатералне симетрије, снажнијег развића мишића, нервног система и чула. Нервни систем и чула се посебно концентришу на предњем делу тела, којим се ове животиње крећу напред, што доводи до појаве цефализације - образовање главеног региона. Цефализација се огледа у концентрацији чулних органа и нерава у предњем делу тела. Немају телесну дупљу већ је простор између епидермиса и црева испуњен везивним ткивом паренхимом (мезенхимом). Телесна дупља је простор између телесног зида и унутрашњих органа или црева.
Тело им је спљоштено у леђно-трбушном (дорзо-вентралном) правцу. Тело је такође и цефализовано, што значи да се уочава главени и репни регион. Поред слободноживећих, овај тип обухвата и паразитске врсте. Живе у води и на влажним местима.
Грађа
Кожни систем има заштитну улогу, али утиче и на облик и чврстину тела. Чини га једнослојан епидермис (покожица) која је сачињена од епителијалних, жлезданих, чулних и неких специјализованих ћелија. Испод епидермиса налази се мишићни слој који садржи три врсте мишића и то косе, кружне и уздужне мишиће.
По први пут у еволуцији црево је диференцирано, почиње усним отвором а завршава се у цревној дупљи. Немају задње црево и анални отвор, али изузетак су немертине које имају и задње црево и анални отвор. Желудачни део налази се као проширење у средњем делу дупље.
Варење хране одвија се делимично унутарћелијски и делимично ванћелијски. Код неких врста задњи део се грана у више грана које се слепо завршавају у параенхиму. Варење почиње у цревној дупљи (захваљујући специјализованим ћелијама које луче секрет), а наставља се у ћелијама епидермиса. Несварене материје и остатке избацују кроз усни отвор.
Нервни систем је врпчастог типа. Састоји се од мождане ганглије са које полазе нервне врпце, од којих су бочне најразвијеније и све су међусобно повезане попречним везама (комисурама). Посебних органа за дисање немају већ се распирација обавља целом површином тела.
- Екстректорни систем
Екскреторни систем (систем за излучивање) се састоји од протонефридија. То су танке цевчице које се на једном крају слепо завршавају у паренхиму, а на другом крају су отворене и у контакту су са спољашњом средином. На слепо завршеном крају протонефридије налази се трепљаста ћелија чије трепље покрећу течност у каналићу.
Размножавање
Полно разможавање врши се полним жлездама и то семеницима и јајницима. Семеници су мушке полне жлезде које садрже семоводе у којима се стварају сперматозоди, а јајници су женске полне жлезде које садрже јајоводе у којима се формирају женске полне ћелије (јајне ћелије), такође садже и жуманчиште (утерус) у део у коме се складишсте зрела јаја (оплођена). Оплођење је углавном спољашње али се код неких среће и унутрашње, из зигота настеја покретна трепљаста ларва. Пошто су хемафродити, имају и мушке и женске полне органе, једна јединка може сама донете младе на свет.
Класификација
Овај тип обухваута три класе :
- Трепљасти црви (Turbelaria), слободноживећи облици чији је представник планарија (Planaria)
- Метиљи (Trematodes)
- Пантљичаре (Cestodes)
Литература
- Библиотека Планета Земља и живот на њој, Човек и животињски свет, ЗУНС и Српско биолошко друштво, Београд, 1987.
- Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
- Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
- Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
- Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
- Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
- Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
- Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
- Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.
- Петров, Бригита, Радовић, И, Миличић, Драгана, Петров, И: Општа и систематска зоологија (практикум), Биолошки факултет, Београд, 2000.
Спољашње везе
- Bioscolos
- Marine flatworms of the world.
- Flatworm page on The Sea Slug Forum.
- Shape Of Life Video about Flatworms
- Imogine Lateotentare A New Species of Flatworm (Jan 21, 2006)
- Flatworms