Хајдуци (роман) — разлика између измена
Нема описа измене |
м Враћене измене 93.186.78.234 (разговор) на последњу измену корисника BokicaK ознака: враћање |
||
Ред 5: | Ред 5: | ||
== Радња == |
== Радња == |
||
Сваког четвртка]] и [[недеља|недјеље]] на широкој пољани поред [[Дунав]]а окупљала се дружина коју је чинило седам дјечака. Сједили су на великом храстовом стаблу и причали о свему и свачему, а кад би им прича досадила направили би лопту и играли [[фудбал]] све до вечери. |
Сваког [[четвртак|четвртка]] и [[недеља|недјеље]] на широкој пољани поред [[Дунав]]а окупљала се дружина коју је чинило седам дјечака. Сједили су на великом храстовом стаблу и причали о свему и свачему, а кад би им прича досадила направили би лопту и играли [[фудбал]] све до вечери. |
||
Дјечаци су се међусобно разликовали по особинама, изгледу и понашању. Сваки од њих је имао одговарајући надимак. Заједничко им је било то што нису вољели школу и нису били добри ђаци. Вођа дружине је био Чеда Брба, најјачи међу њима и једини који није ишао у школу. Сви су га се бојали и иако су знали да је велики лажов пажљиво су слушали његове измишљене приче и претварали се да му вјерују. Чеда Брба је одлучио да оде у [[хајдук]]е и позвао дружину да му се придруже, што су они и прихватили. Тако почиње и сам заплет и радња овог духовитог романа за дјецу. |
Дјечаци су се међусобно разликовали по особинама, изгледу и понашању. Сваки од њих је имао одговарајући надимак. Заједничко им је било то што нису вољели школу и нису били добри ђаци. Вођа дружине је био Чеда Брба, најјачи међу њима и једини који није ишао у школу. Сви су га се бојали и иако су знали да је велики лажов пажљиво су слушали његове измишљене приче и претварали се да му вјерују. Чеда Брба је одлучио да оде у [[хајдук]]е и позвао дружину да му се придруже, што су они и прихватили. Тако почиње и сам заплет и радња овог духовитог романа за дјецу. |
||
Верзија на датум 2. мај 2018. у 19:16
Хајдуци је наслов дјечијег романа, српског књижевника Бранислава Нушића, из 1933. године. Радња романа описује догађаје шесторице основаца на обали Дунава крај Смедерева из друге половине 19. вијека. У предговору књиге, Нушић је написао да је роман настао на наговор дјеце његовог пријатеља. Такође, у наставку се наводи да дјело има аутобиографских елемената. Роман Хајдуци уврштен је у обавезне лектире у основним школама у Србији и Републици Српској.
Радња
Сваког четвртка и недјеље на широкој пољани поред Дунава окупљала се дружина коју је чинило седам дјечака. Сједили су на великом храстовом стаблу и причали о свему и свачему, а кад би им прича досадила направили би лопту и играли фудбал све до вечери. Дјечаци су се међусобно разликовали по особинама, изгледу и понашању. Сваки од њих је имао одговарајући надимак. Заједничко им је било то што нису вољели школу и нису били добри ђаци. Вођа дружине је био Чеда Брба, најјачи међу њима и једини који није ишао у школу. Сви су га се бојали и иако су знали да је велики лажов пажљиво су слушали његове измишљене приче и претварали се да му вјерују. Чеда Брба је одлучио да оде у хајдуке и позвао дружину да му се придруже, што су они и прихватили. Тако почиње и сам заплет и радња овог духовитог романа за дјецу.
Лица
- Жика Дроња
- Миле Врабац
- Мита Трта
- Лаза Цврца
- Сима Глуваћ
- Чеда Брба
- Бранислав
Литература
Бранислав Нушић(1997): Хајдуци. Сарајево: Свјетлост Сарајево