Коџа Синан-паша — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
| Ред 23: | Ред 23: | ||
Турска историја ''Тарих Гјулшан-и-меариф'', сведочи о томе да је [[Софи Синан-паша]] 1595. године био валија (начелник области) Офена и учествовао у дунавској дружини заједно са Коџа Синан-пашом садразмом (у време кад је тај садразам спалио мошти [[Свети Сава|Св. Саве]] на Врачару у [[Београд]]у). <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 427.|year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref> |
Турска историја ''Тарих Гјулшан-и-меариф'', сведочи о томе да је [[Софи Синан-паша]] 1595. године био валија (начелник области) Офена и учествовао у дунавској дружини заједно са Коџа Синан-пашом садразмом (у време кад је тај садразам спалио мошти [[Свети Сава|Св. Саве]] на Врачару у [[Београд]]у). <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 427.|year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref> |
||
== Референце == |
|||
{{reflist}} |
|||
== Извори == |
== Извори == |
||
Верзија на датум 14. фебруар 2019. у 14:22
Коџа Синан-паша | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 1520. |
| Место рођења | Област Дибер |
| Датум смрти | 3. април 1596. |
| Место смрти | Истанбул |
Коџа Синан-паша (1506—3. април 1596.) је био велики везир Османског царства, војсковођа и државник. Током Банатског устанка, Синан-паша је 1594. године издао наредбу да се спале мошти Светог Саве како би се Срби казнили због учешћа у рату.
Биографија
Синан-паша, познат и као Коџа Синан (Велики Синан) је рођен у Топојану (Доња махала) у данашњој Албанији, Љума (област). Дубровачки документ из 1571. године који набраја личности са двора османског султана помиње Синана као католика албанског порекла. Отац му се звао Али-бег. Синан-паша је 1569. године постављен за османског намесника у Египту, а до 1571. године учествује у освајању Јемена. Командује 1580. године војском у Османско-сафавидском рату (1578-1590). Исте године је од Мурата III по први пут именован великим везиром. Функцију је обављао нешто више од годину дана када је смењен због пораза његовог генерала, Мехмеда-паше, код Горија. Касније обавља функцију гувернера Дамаска, а 1589. године, након велике побуне јаничара, по други пут постаје велики везир. Учествује у борбама око влашког престола. Отпуштен је након још једне јаничарске побуне 1591. године, али је 1593. године поново позван на великовезирски престо. Командује османском војском у рату против Хабзбурга (Дуги рат). Следеће године је наредио да се мошти Светог Саве из Милешеве донесу у Београд где су спаљене како би се казнили Срби због узимања учешћа у рату (Банатски устанак). Командује османском војском у бици код Калугаренија 1595. године. Поново је смењен упркос успесима у рату (1595). Августа исте године поново је на власти и води акцију против влашког кнеза Михаила Храброг. Због неуспеха у борбама поново је смењен. Након смрти свога наследника, Лала Мехмед-паше, Синан-паша је постао велики везир свега три дана након смењивања. Био је то његов пети везират. Умро је на пролеће 1596. године остављајући иза себе велико богатство. Сахрањен је у Истанбулу код Великог базара.
Турска историја Тарих Гјулшан-и-меариф, сведочи о томе да је Софи Синан-паша 1595. године био валија (начелник области) Офена и учествовао у дунавској дружини заједно са Коџа Синан-пашом садразмом (у време кад је тај садразам спалио мошти Св. Саве на Врачару у Београду). [1]
Референце
- ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 427. Београд: Службени гласник.
Извори
- *Elsie, Robert (2012). A Biographical Dictionary of Albanian History. I.B.Tauris. стр. 416. ISBN 978-1-78076-431-3.
- Malcolm, Noel (2015). Agents of Empire: Knights, Corsairs, Jesuits and Spies in the Sixteenth-century Mediterranean World. Oxford University Press. стр. 264—268. ISBN 978-0-19-026278-5.
- Freely, John (2011-03-15). History of Ottoman Architecture. WIT Press. ISBN 9781845645069. Приступљено 5. 3. 2013.