Манастир Милешева

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Милешева)
Манастир Милешева
Свјетлопис храма сербске православне свете обитељи Милешева.jpg
Основни подаци
ЈурисдикцијаСПЦ
Оснивање13. век
ОснивачСтефан Владислав
МестоПријепоље
Држава Србија
Бели Анђео, фреска из манастира Милешева

Манастир Милешева је српски средњовековни манастир. Налази се на шестом километру од Пријепоља на реци Милешевци. Рашки по стилу, подигао га је краљ Стефан Владислав (1234—1243) у првој половини XIII века као своју задужбину, а у њој је и сам сахрањен. Манастир представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.[1]

Манастир има свој метох, манастир Светих Козме и Дамјана, на Златару, на Воденој Пољани, освештан 2007. године.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

У припрати, коју је краљ Владислав доградио 1235. године, положио је мошти свог стрица Светог Саве. Њих су Турци 1594. године приликом освајања пренели на Врачар (Београд) и спалили, у покушају да сломе српски дух.

Манастир је настао у време Латинског царства, када и настаје такозвани „пластични стил“ који се одликује монументалношћу, избегава декоративност и нагиње формама класичне антике. У манастирској цркви је 1377. године за краља Србљем и приморјем крунисан Твртко I Котроманић. Стефан Вукчић Косача се у њој 1446. године прогласио „херцегом од Светог Саве“, по чему је Херцеговина добила име.

Овде је у 16. веку била Милешевска штампарија.

Након дугог времена током којег је био у рушевинама, манастир је 1868. године обновљен. Поред њега је у конаку са два спрата било уређено 30 соба за калуђере и госте. Манастир је био у опасности 1875, услед локалне побуне, али поштеђен је залагањем муслимана.[3] Архимандрит Теодосије био је на челу манастира 1896. године[4] Игуман овог манастира био је свештеномученик Нестор Тркуља.

Садашњост[уреди | уреди извор]

Познати живопис Светог Саве и Преподобног Симеона

Манастир је данас седиште епископије Српске православне цркве на чијем је челу епископ Атанасије Ракита,

Саркофаг Светог Саве је обновљен 2003. године радом вајара Рајка Блажића.[5] Једно време игуманија манастира је била мати Магдалина.

Фреске[уреди | уреди извор]

Детаљније: Бели анђео

Фреске Милешеве се убрајају међу најбоља европска остварења 13. века, а од њих најпознатији је Бели Анђео, која је у склопу фреске Мироносице на Христовом гробу. Поред Белог анђела друга ремек-дела су Богородица из Благовести и Ктиторска композиција са портретом краља Владислава. Ова дела такође представљају и највеће домете сликарства тог доба у Европи.[6]

Историјски портрети: Иконографија Немањића, на јужном зиду краљевић Владислав, а на североисточном ликови Немање, Светог Саве, Стефана Првовенчаног, Радослава и Владислава.

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Стара фотографија манастира

  • Поглед на манастир са мостића над Милешевком

  • Црква и звоник са јужне стране

  • Споменик жртама комунистичког терора, поред манастира (једна од жртава био је и Нестор Тркуља, игуман Милешеве)

  • Mileševa Monastery2.jpg
  • Mileševa Monastery3.jpg

  • Конаци

  • Mileševa Monastery5.jpg

  • Конак - зграда у којој станују монахиње

  • Mileševa Monastery7.jpg
  • Mileševa Monastery8.jpg
  • Mileševa Monastery9.jpg
  • Mileševa Monastery10.jpg
  • Mileševa Monastery11.jpg
  • Mileševa Monastery12.jpg
  • Mileševa Monastery13.jpg
  • Mileševa Monastery14.jpg
  • Mileševa Monastery15.jpg
  • Mileševa Monastery16.jpg
  • Mileševa Monastery17.jpg
  • Mileševa Monastery18.jpg
  • Mileševa Monastery19.jpg

  • У припрати је други гроб Светог Саве (први је у Бугарској), место где су мошти почивале до спаљивања на Врачару

  • Спомен плоча поред гроба Светог Саве

  • Горњи део припрате

  • Живопис страшног Христовог суда, на источном зиду припрате. На јужном зиду су приказане сцене пакла, а на северном зиду (рај) живопис није сауван. Уништен је од метана из измета животиња, које су Турци држали у припрати

  • Живопис пакла на јужном зиду припрате

  • Једна од сцена пакла, на јужном зиду припрате, приказује и да ће неки недостојни архијереји (јеретици, среброљупци...) завршити у паклу.[7] [8] Сматра се да је Свети Сава идејни творац милешевске фреске Страшног суда.[9]

  • Још једна од неколико сцена пакла, у којем су разне категорије грешних људи, владари, владике, монаси и народ. На овом живопису је приказан ангел који тера недостојне монахе у пакао. Неки од њих своју жалост показују хватањем за главу

  • Mileševa Monastery21.jpg

  • Живопис Белог анђела

  • Унутрашњост храма

  • Полијелеј (лустер) и велика купола

  • Иконостас

  • Икона Саве на иконостасу и испод ње је положена рука за коју постоји веровање да је од Светога Саве

  • Рука Светог Саве, која је по црквеном предању саувана од спаљивања моштију Светог Саве

  • Три српска владара из династије Немањића, на северном зиду наоса. Десно је приказан Стефан Првовенчани,а у средини његови син Стефан Радослав. Лево је Стефан Владислав ктитор манастира

  • Гроб краља Владислава, ктитора манастира, уз јужни зид наоса

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ С. Радојчић, Милешева, Београд 1963.
  2. ^ „Манастир Св. Козме и Дамјана”. Златар инфо. Приступљено 25. 11. 2017. 
  3. ^ „Политика”, 29. мај 1935
  4. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1896. године
  5. ^ Мистерија саркофага Светог Саве („Вечерње новости“, 2. август 2013)
  6. ^ С. Радојчић, Милешевске фреске Страшног суда, in: idem, Одабрани чланци и студије, 182-189 [=Глас САНУ 234, Одељење друштвених наука, књ. 7 (1959) 69-79].
  7. ^ Анђео гони у пакао грешне епископе. 
  8. ^ Суд у иконографији. 
  9. ^ Manastir Mileševa, Slikarstvo. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Манастир_Милешева&oldid=24083322”