Манастир Милешева
| Манастир Милешева | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Јурисдикција | СПЦ |
| Оснивање | 13. век |
| Оснивач | Стефан Владислав |
| Место | Пријепоље |
| Држава |  Србија |
Манастир Милешева је српски средњовековни манастир. Налази се на шестом километру од Пријепоља на реци Милешевци. Рашки по стилу, подигао га је краљ Стефан Владислав (1234—1243) у првој половини XIII века као своју задужбину, а у њој је и сам сахрањен. Манастир представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.[1]
Манастир има свој метох, манастир Светих Козме и Дамјана, на Златару, на Воденој Пољани, освештан 2007. године.[2]
Историја[уреди | уреди извор]
У припрати, коју је краљ Владислав доградио 1235. године, положио је мошти свог стрица Светог Саве. Њих су Турци 1594. године приликом освајања пренели на Врачар (Београд) и спалили, у покушају да сломе српски дух.
Манастир је настао у време Латинског царства, када и настаје такозвани „пластични стил“ који се одликује монументалношћу, избегава декоративност и нагиње формама класичне антике. У манастирској цркви је 1377. године за краља Србљем и приморјем крунисан Твртко I Котроманић. Стефан Вукчић Косача се у њој 1446. године прогласио „херцегом од Светог Саве“, по чему је Херцеговина добила име.
Овде је у 16. веку била Милешевска штампарија.
Након дугог времена током којег је био у рушевинама, манастир је 1868. године обновљен. Поред њега је у конаку са два спрата било уређено 30 соба за калуђере и госте. Архимандрит Теодосије био је на челу манастира 1896. године[3] Игуман овог манастира био је свештеномученик Нестор Тркуља.
Садашњост[уреди | уреди извор]
Манастир је данас седиште епископије Српске православне цркве на чијем је челу епископ Атанасије Ракита,
Саркофаг Светог Саве је обновљен 2003. године радом вајара Рајка Блажића.[4] Једно време игуманија манастира је била мати Магдалина.
Фреске[уреди | уреди извор]
Фреске Милешеве се убрајају међу најбоља европска остварења 13. века, а од њих најпознатији је Бели Анђео, која је у склопу фреске Мироносице на Христовом гробу. Поред Белог анђела друга ремек-дела су Богородица из Благовести и Ктиторска композиција са портретом краља Владислава. Ова дела такође представљају и највеће домете сликарства тог доба у Европи.[5]
Историјски портрети: Иконографија Немањића, на јужном зиду краљевић Владислав, а на североисточном ликови Немање, Светог Саве, Стефана Првовенчаног, Радослава и Владислава.
Галерија[уреди | уреди извор]
Западна страна цркве
Црква са северозападне стране
Црква са јужне стране
са мостића над Милешевком
Црква и звоник са јужне стране
Конаци
Стара фотографија манастира
.JPG)
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ С. Радојчић, Милешева, Београд 1963.
- ^ „Манастир Св. Козме и Дамјана”. Златар инфо. Приступљено 25. 11. 2017.
- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1896. године
- ^ Мистерија саркофага Светог Саве („Вечерње новости“, 2. август 2013)
- ^ С. Радојчић, Милешевске фреске Страшног суда, in: idem, Одабрани чланци и студије, 182-189 [=Глас САНУ 234, Одељење друштвених наука, књ. 7 (1959) 69-79].
Литература[уреди | уреди извор]
- Ћирковић, Сима (1964а). Историја средњовековне босанске државе. Београд: Српска књижевна задруга.
- Ћирковић, Сима (1964б). „Сугуби венац: Прилог историји краљевства у Босни”. Зборник Филозофског факултета у Београду. 8 (1): 343—370.
- Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа.
- Ћирковић, Сима; Михаљчић, Раде, ур. (1999). Лексикон српског средњег века. Београд: Knowledge.
- Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
- Ćirković, Sima (2004). The Serbs. Malden: Blackwell Publishing.
- Шалипуровић, Вукоман (1972). Милешевска штампарија 1544-1557 (1. изд.). Пријепоље: Полимље.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Манастир Милешева на Викимедијиној остави. |
