Хусеин-паша Бољанић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Хусеин-паша Бољанић
Датум рођења
Место рођењаСело Бољанићи код Пљеваља
Датум смрти1594.
Хусеин-пашина џамија, у Пљевљима

Хусеин-паша Бољанић (? Бољанићи, код Пљеваља1594) поријеклом је из познате породице (родоначелник, Бајрам-ага, са мањим посједом, тимаром) из села Бољанића, код пазара (трга) Пљеваља (тур. Таслиџа – каменита бања). Породица се прије доласка Османлија презивала Газдић (по Српској историји)

Намјесник Херцеговачког и Босанског санџака[уреди]

Хусеин је био субаша Попова поља, намјесник Херцеговачког санџака, од марта 1567, до марта 1569. године. Потом је намјесник Босанског санџака (гради своју велику задужбину - џамију у Пљевљима) до 1572.

Намјесник у Мисиру (Египат) и беглербег Багдада[уреди]

Од 1572. године постављен је за намјесника покрајине Дијарбекир, у Малој Азији, а затим за намјесника Мисира (Египат) са звањем везира. Послије двије године, вратио се у Цариград, да би се као беглербег Багдада помињао 1585. године. За босанског намјесника (беглербег Босанског ејалета, основаног 1580. године) бива именован, султановим ферманом, 1594. године. По подацима, долазио је и у Будим (освојен од Османлија, 1541. године) код Мехмед-паше (сина ранијег великог везира, Мехмед-паше Соколовића). Претпоставка је да је умро 1594. године, а на његово мјесто беглербега Босанског елајета, Порта 1595. године именује Смаил-пашу (званог Арпад).

Задужбине[уреди]

Хусеин-паша Бољанић је за собом оставио многе задужбине, од којих је најпознатија Хусеин-пашина џамија, у Пљевљима, грађена 1569. године.

Види још[уреди]

Литература[уреди]