Alesandro Bariko — разлика између измена

Alesandro Bariko
Alesandro Bariko
	Alesandro Bariko
Lični podaci
Datum rođenja	25. januar 1958.
Mesto rođenja	Torino, Italija

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 3. фебруар 2020. у 19:11

Alesandro Bariko (ital. Alessandro Baricco; 25. januar 1958, Torino^[1]) je popularni italijanski novelista, scenarista, književni i muzički kritičar, novinar, pijanista, režiser i esejista. Njegova dela su prevedena na više jezika. Napisao je jedanaest romana, tri eseja i nekoliko scenarija za pozorište. Njegovi novinski članci objavljeni su pod nazivom Barnum, Barnum 2 i Next.

Biografija

Nakon završenih studija iz filozofije sa Đanijem Vatimom, objavljuje nekoliko eseja o kritici u muzici: Genije u bekstvu, Hegelova duša i krave iz Viskonsina u kojima povezuje muziku i modernizam. Strast prema klasičnoj muzici preneli su mu roditelji, a znanje na ovom polju plod je njegovog samostalnog istraživanja. Takođe, diplomirao je na konservatorijumu na odseku za klavir. Njegova prva knjiga Zamkovi gneva donosi mu evropska priznanja a Svila - svetsku slavu, kao i Pijanista i City.^[2] Kao muzički kritičar daje svoj doprinos u dnevnim novinama la Repubblica i la Stampa. Između maja i oktobara 2006. godine objavio je seriju članaka u listu Republika u kojima je kritički prikazao odnos prema fenomenu globalizacije.^[3]

Takođe, kao glumac se oprobao u filmu Il cielo è sempre più blu, a 2008. režira i film Lezione 21. Svaka od Barikovih knjiga sadrži neke zajedničke karakteristike: bogate imaginacije, neobične likove i sudbine. Ono što Barika čini istinski drugačijim je svojevrstan način pripovedanja u kome je rečenica čas izlomljena čas dugačka, bogata poetskim slikama.^[4] Alesandro sebe vidi kao zanatliju koji radi, razmišlja, posmatra, oseća težinu i čvrstinu dela. Pisanje je dugotrajan proces kroz koji se iskazuje energija, lepota, talenat.^[5] Godine 2014. učestvovao je na Dubrovačkim letnjim igrama u okviru programa Pisci na Igrama gde je bio predstavljen njegov roman Okean more sa citatom Pesak dokle ti oko seže.^[6]

Bibliografija

Romani

„Zamkovi gneva“ (ital. Castelli di rabbia), 1991.
„Okean more“ (ital. Oceano mare), 1993.
„Svila“ (ital. Seta), 1996.
„City“, 1999.
„Bez krvi“(ital. Senza sangue), 2002.
„Homer, Ilijada“,(ital. Omero, Iliade), 2004.
„Ova priča“, (ital. Questa storia), 2005.
„Emaus“ (ital. Emmaus), 2009.
La storia di Don Giovanni, 2010.
Mr Gwyn, 2011.
Tre volte all'alba, 2012.

Eseji

„Genije u bekstvu“ (ital. Il genio in fuga), 1988.
„Hegelova duša i krave iz Viskonsina“ (ital. L'anima di Hegel e le mucche del Wisconsin), 1992.
„Next“, 2002.
„Varvari“ (ital. I Barbari), 2006.

Scenarija za pozorište

„Pijanista“, 1994.
„Davila Roa“ (ital. Davila Roa), 1997.
„Španska partija“ (ital. Partita spagnola), 2003.

Референце

^ Alessandro Baricco - Authors - Random Hous
^ „Alesandro Bariko: Pisanje je samo životinjski instinkt”. Blic. Приступљено 3. 2. 2020.
^ „Varvari - Ogled o preobražaju”. Časopis Vino. Приступљено 3. 2. 2020.
^ Vrbavac, Jasmina (2007). Tri i po: kritike. Zrenjanin, Novi Sad: Agora. стр. 54—55.
^ „Savremeni pisci: Alesandro Bariko”. RTS. Приступљено 3. 2. 2020.
^ „Alesandro Bariko na Dubrovačkim letnjim igrama”. Blic. Приступљено 3. 2. 2020.

[1] Alessandro Baricco - Authors - Random Hous

[2] „Alesandro Bariko: Pisanje je samo životinjski instinkt”. Blic. Приступљено 3. 2. 2020.

[3] „Varvari - Ogled o preobražaju”. Časopis Vino. Приступљено 3. 2. 2020.

[4] Vrbavac, Jasmina (2007). Tri i po: kritike. Zrenjanin, Novi Sad: Agora. стр. 54—55.

[5] „Savremeni pisci: Alesandro Bariko”. RTS. Приступљено 3. 2. 2020.

[6] „Alesandro Bariko na Dubrovačkim letnjim igrama”. Blic. Приступљено 3. 2. 2020.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

@@ Ред 24: / Ред 24: @@
 == Biografija ==
-Nakon završenih studija iz filozofije sa [[Đani Vatimo|Đanijem Vatimom]], objavljuje nekoliko eseja o kritici u muzici: ''Genije u bekstvu'', ''Hegelova duša i krave iz Viskonsina'' u kojima povezuje muziku i modernizam. Strast prema klasičnoj muzici preneli su mu roditelji, a znanje na ovom polju plod je njegovog samostalnog istraživanja. Takođe, diplomirao je na konservatorijumu na odseku za klavir. Kao muzički kritičar daje svoj doprinos u dnevnim novinama -{[[la Repubblica]]}- i -{[[la Stampa]]}-. Između maja i oktobara [[2006]]. godine objavio je seriju članaka u listu Republika u kojima je kritički prikazao odnos prema fenomenu globalizacije.<ref>{{cite web |title=Varvari - Ogled o preobražaju |url=https://casopisvino.co.rs/prikaz-knjige/varvari-alesandro-bariko-ogled-o-preobrazaju/ |website=Časopis Vino |accessdate=3. 2. 2020}}</ref>
+Nakon završenih studija iz filozofije sa [[Đani Vatimo|Đanijem Vatimom]], objavljuje nekoliko eseja o kritici u muzici: ''Genije u bekstvu'', ''Hegelova duša i krave iz Viskonsina'' u kojima povezuje muziku i modernizam. Strast prema klasičnoj muzici preneli su mu roditelji, a znanje na ovom polju plod je njegovog samostalnog istraživanja. Takođe, diplomirao je na konservatorijumu na odseku za klavir.
+Njegova prva knjiga ''Zamkovi gneva'' donosi mu evropska priznanja a ''Svila'' - svetsku slavu, kao i ''Pijanista'' i ''City''.<ref>{{cite web |title=Alesandro Bariko: Pisanje je samo životinjski instinkt |url=https://www.b92.net/kultura/art_durbin.php?nav_category=1209&nav_id=572189 |website=Blic |accessdate=3. 2. 2020}}</ref>
+Kao muzički kritičar daje svoj doprinos u dnevnim novinama -{[[la Repubblica]]}- i -{[[la Stampa]]}-. Između maja i oktobara [[2006]]. godine objavio je seriju članaka u listu Republika u kojima je kritički prikazao odnos prema fenomenu globalizacije.<ref>{{cite web |title=Varvari - Ogled o preobražaju |url=https://casopisvino.co.rs/prikaz-knjige/varvari-alesandro-bariko-ogled-o-preobrazaju/ |website=Časopis Vino |accessdate=3. 2. 2020}}</ref>
 Takođe, kao glumac se oprobao u filmu -{''Il cielo è sempre più blu''}-, a [[2008]]. režira i film -{''Lezione 21''}-.