Мазурци — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne ispravke
м Козметичка измена
Ред 6: Ред 6:
| слика = Alter Masure.JPG
| слика = Alter Masure.JPG
| опис слике= Мазурац 1932. године
| опис слике= Мазурац 1932. године
| популација='''5.000 - 15.000''' (од тога 1376 је прогласило мазурску националност)
| популација='''5.000 - 15.000''' (од тога се 1.376 изјаснило као Мазурци)
| попместо={{застава|Пољска}}
| попместо={{застава|Пољска}}
| језик=[[мазурски језик]], [[пољски језик]]
| језик=[[мазурски језик]], [[пољски језик]]
Ред 13: Ред 13:
}}
}}
[[Датотека:Bundesarchiv B 145 Bild-P017317, Ostpreußen, Masurisches Bauernhaus.jpg|мини|350пп|Типична мазурска кућа]]
[[Датотека:Bundesarchiv B 145 Bild-P017317, Ostpreußen, Masurisches Bauernhaus.jpg|мини|350пп|Типична мазурска кућа]]
'''Мазурци''' ({{јез-пољ|Mazurzy}}, {{јез-нем|Masuren}}) су малобројан [[Западни Словени|западнословенски]] народ сродан [[Пољаци]]ма, који претежно живи у [[Пољска|Пољској]], то јест у [[војводство варминско-мазурско|варминско-мазурском војводству]]. Они су потомци древног словенског племена [[Мазовљани|Мазовљана]]. Има их укупно од 5.000 до 15.000, највише у Пољској, али има их и у Немачкој, Русији и другим државама. Од тога су око 1376 припадника званично прогласили своју мазурску националност. [[Протестантизам|Протестантске]] су вероисповести, а говоре [[мазурски језик|мазурским језиком]], који спада у [[Словенски језици|словенску]] групу [[Индоевропски језици|индоевропске породице језика]].<ref>{{harvnb|Kossert|2006|pp=205}}</ref>
'''Мазурци''' ({{јез-пољ|Mazurzy}}, {{јез-нем|Masuren}}) су малобројни [[Западни Словени|западнословенски]] народ сродан [[Пољаци]]ма, који претежно живи у [[Пољска|Пољској]], то јест у [[војводство варминско-мазурско|варминско-мазурском војводству]]. Они су потомци древног словенског племена [[Мазовљани|Мазовљана]]. Има их укупно од 5.000 до 15.000, највише у Пољској, али има их и у Немачкој, Русији и другим државама. Од тога се око 1.376 званично изјаснило као Мазурци. [[Протестантизам|Протестантске]] су вероисповести, а говоре [[Мазурски језик|мазурским језиком]], који спада у [[Словенски језици|словенску]] групу [[Индоевропски језици|индоевропске породице језика]].<ref>{{harvnb|Kossert|2006|pp=205}}</ref>


== Језик ==
== Језик ==
Ред 30: Ред 30:


== Референце ==
== Референце ==
{{reflist|30em}}
{{извори|30em}}


== Литература ==
== Литература ==
Ред 40: Ред 40:


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Mazury}}
{{Категорија на Остави|Mazury}}


[[Категорија:Западни Словени]]
[[Категорија:Западни Словени]]

Верзија на датум 8. март 2020. у 16:25

Мазурци
Mazurÿ
Мазурац 1932. године
Укупна популација
5.000 - 15.000 (од тога се 1.376 изјаснило као Мазурци)
Региони са значајном популацијом
 Пољска
Језици
мазурски језик, пољски језик
Религија
Протестанти, углавном лутерани.
Сродне етничке групе
Западни Словени (Пољаци, Кашуби, Словинци)
Типична мазурска кућа

Мазурци (пољ. Mazurzy, нем. Masuren) су малобројни западнословенски народ сродан Пољацима, који претежно живи у Пољској, то јест у варминско-мазурском војводству. Они су потомци древног словенског племена Мазовљана. Има их укупно од 5.000 до 15.000, највише у Пољској, али има их и у Немачкој, Русији и другим државама. Од тога се око 1.376 званично изјаснило као Мазурци. Протестантске су вероисповести, а говоре мазурским језиком, који спада у словенску групу индоевропске породице језика.[1]

Језик

Мазурци говоре мазурским језиком који припада словенској групи индоевропске породице језика. Неки лингвисти сматрају да је мазурски језик посебан дијалекат пољског језика, док неки сматрају да је одвојен језик.[2]

Религија

Готово сви Мазурци су протестанти лутерани. Они су 1525. године прешли са католицизма на протестантизам за време протестантске реформације. Католички Вармјаци и Мазовљани нису били утичени због тога што су настањивали делове који су пре припадали Пољском краљевству. Али, за разлику од Мазураца, Вармјаци су остали католици.[3]

Занимљивости

По Мазурцима је добио и име чувени плес - мазурка.

Референце

  1. ^ Kossert 2006, стр. 205
  2. ^ Wang, Q. Edward; Fillafer, Franz L. (2007). The many faces of Clio: cross-cultural approaches to historiography. Berghahn Books. стр. 375. Приступљено 31. 1. 2012. 
  3. ^ Lerski, Lerski & Lerski 1996, стр. 345–346

Литература

Спољашње везе