Платонска љубав — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
#WPWP и #WPWPSR |
|||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Датотека:Plato-raphael.jpg|мини|Портрет Платона, старогрчког [[филозоф]]а и беседника.]] |
|||
'''Платонска љубав''' ({{јез-лат|amor platonicus}}) је појам који је произишао из [[Платон]]овог дијалога „[[Гозба (Платон)|Гозба]]“, у којем Платон каже да је [[љубав]] (ерос) [[филозофија|филозофски]] нагон за спознајом [[идеја]]. Касније је овај термин почео да се користи за љубав у којој је искључена телесност. Ово је произашло из Паусанијеве беседе у „Гозби“, где он каже: „Рђав је онај обични љубавник који више воли [[људско тело|тело]] но [[Душа|душу]]...“. Овај промењени смисао ушао је у колоквијални говор у доба [[Ренесанса|ренесансе]]<ref>Филозофијски речник, Матица хрватска, Загреб 1984.</ref>. |
'''Платонска љубав''' ({{јез-лат|amor platonicus}}) је појам који је произишао из [[Платон]]овог дијалога „[[Гозба (Платон)|Гозба]]“, у којем Платон каже да је [[љубав]] (ерос) [[филозофија|филозофски]] нагон за спознајом [[идеја]]. Касније је овај термин почео да се користи за љубав у којој је искључена телесност. Ово је произашло из Паусанијеве беседе у „Гозби“, где он каже: „Рђав је онај обични љубавник који више воли [[људско тело|тело]] но [[Душа|душу]]...“. Овај промењени смисао ушао је у колоквијални говор у доба [[Ренесанса|ренесансе]]<ref>Филозофијски речник, Матица хрватска, Загреб 1984.</ref>. |
||
Тренутна верзија на датум 17. август 2020. у 12:44
Платонска љубав (лат. amor platonicus) је појам који је произишао из Платоновог дијалога „Гозба“, у којем Платон каже да је љубав (ерос) филозофски нагон за спознајом идеја. Касније је овај термин почео да се користи за љубав у којој је искључена телесност. Ово је произашло из Паусанијеве беседе у „Гозби“, где он каже: „Рђав је онај обични љубавник који више воли тело но душу...“. Овај промењени смисао ушао је у колоквијални говор у доба ренесансе[1].
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Филозофијски речник, Матица хрватска, Загреб 1984.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
