Уруми — разлика између измена
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Уруми''' је [[егзоетноним]], коришћен од стране [[Туркијски језици|туркојезиних]] [[Турски народи|народа]] ([[Турци]], [[Татари|Кримски Татари]]) да означи грчко становништво муслиманских држава, пре свега [[Османско царство|Османског царства]] и полуострва [[Крим]]а. У савременој етнографији урумима или грцима-урумима називају се туркојезичне групе [[Грци|Грка]]. |
'''Уруми''' је [[егзоетноним]], коришћен од стране [[Туркијски језици|туркојезиних]] [[Турски народи|народа]] ([[Турци]], [[Татари|Кримски Татари]]) да означи грчко становништво муслиманских држава, пре свега [[Османско царство|Османског царства]] и полуострва [[Крим]]а. У савременој етнографији урумима или грцима-урумима називају се туркојезичне групе [[Грци|Грка]]. |
||
==Етноним== |
|||
Термин ''урум'' потиче од [[Арапски језик|арапске речиц]] ''рум'', у значењу ''[[Римљани]]н, [[рим]]ски'', а касније ''[[визант]]ијски'' (источно-римски) и грчки. Термин ''урум'' данас као сопствено име користе две субетничке групе Грка: |
Термин ''урум'' потиче од [[Арапски језик|арапске речиц]] ''рум'', у значењу ''[[Римљани]]н, [[рим]]ски'', а касније ''[[визант]]ијски'' (источно-римски) и грчки. Термин ''урум'' данас као сопствено име користе две субетничке групе Грка: |
||
*[[Приазовски Грци]], који говоре [[Урумски језик|урумским језиком]] и живе у [[Украјина|Украјини]] и |
*[[Приазовски Грци]], који говоре [[Урумски језик|урумским језиком]] и живе у [[Украјина|Украјини]] и |
||
| Ред 10: | Ред 9: | ||
Током историје представљали су изоловану етничку заједницу и нису се насељавали у местима где су живели Румеји, без обзира на заједничко порекло. За разлику од школа на понтијском грчком, језику који су говорили Румеји, урумских школа у Украјини никада није било. По оцени турколога Николаја Баксакова, [[1969]]. године било је око 60.000 људи који су се служили урумским као матерњим језиком. По свеукрајинском попису 2001. године, од 77.516 Грка [[Доњецка област|Доњецке области]] свега 112 нису навели грчки, руски или украјински као свој матерњи језик. |
Током историје представљали су изоловану етничку заједницу и нису се насељавали у местима где су живели Румеји, без обзира на заједничко порекло. За разлику од школа на понтијском грчком, језику који су говорили Румеји, урумских школа у Украјини никада није било. По оцени турколога Николаја Баксакова, [[1969]]. године било је око 60.000 људи који су се служили урумским као матерњим језиком. По свеукрајинском попису 2001. године, од 77.516 Грка [[Доњецка област|Доњецке области]] свега 112 нису навели грчки, руски или украјински као свој матерњи језик. |
||
{{клица-народ}} |
|||
[[Категорија: Грци]] |
[[Категорија: Грци]] |
||
Верзија на датум 22. април 2010. у 22:50
Уруми је егзоетноним, коришћен од стране туркојезиних народа (Турци, Кримски Татари) да означи грчко становништво муслиманских држава, пре свега Османског царства и полуострва Крима. У савременој етнографији урумима или грцима-урумима називају се туркојезичне групе Грка.
Термин урум потиче од арапске речиц рум, у значењу Римљанин, римски, а касније византијски (источно-римски) и грчки. Термин урум данас као сопствено име користе две субетничке групе Грка:
- Приазовски Грци, који говоре урумским језиком и живе у Украјини и
- Цалски Грци, који се служе цалским дијалектом турског језика и живе у Грузији
Приазовски Уруми
Историјски, кримски Грци били су представљени двема групама — гркојезичним Румејама и туркојезичним Урумима (познатим и као Гркотатари). Обе групе су вековима насељавале Крим, али је друга скупина, прошла кроз низ социјалних и културних процеса као резултат којих су примили кримско-татарски као свој матерњи језик. Године 1777. након припајања Крима Русији, а по наређењу Екатерине Велике, сви грчки становници полуострва су пресељени у Приазовље. Од тог доба познати су као Приазовски Грци. Приазовски Грци су хришћани православног обреда.
Током историје представљали су изоловану етничку заједницу и нису се насељавали у местима где су живели Румеји, без обзира на заједничко порекло. За разлику од школа на понтијском грчком, језику који су говорили Румеји, урумских школа у Украјини никада није било. По оцени турколога Николаја Баксакова, 1969. године било је око 60.000 људи који су се служили урумским као матерњим језиком. По свеукрајинском попису 2001. године, од 77.516 Грка Доњецке области свега 112 нису навели грчки, руски или украјински као свој матерњи језик.
