Доњовилични живац — разлика између измена
м Бот Додаје: sh:Donjovilični živac |
мНема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Слика:Gray781.png|мини|десно|200п|Доњовилични живац]] |
[[Слика:Gray781.png|мини|десно|200п|Доњовилични живац]] |
||
[[Слика:Gray782.png|мини|десно|200п|Доњовилични живац]] |
[[Слика:Gray782.png|мини|десно|200п|Доњовилични живац]] |
||
'''Доњовилични''' или '''мандибуларни живац''' ({{јез-лат|nervus mandibularis}}) је једна од завршних грана [[тригеминални нерв|тригеминалног нерва]] (поред [[офталмични живац|офталмичног]] и [[горњовилични живац|горњовиличног живца]]). Спада у групу мешовитих нерава, јер садржи и моторна и сензитивна нервна влакна. |
'''Доњовилични''' или '''мандибуларни живац''' ({{јез-лат|nervus mandibularis}}) је једна од завршних грана [[тригеминални нерв|тригеминалног нерва]] (поред [[офталмични живац|офталмичног]] и [[горњовилични живац|горњовиличног живца]]). Спада у групу мешовитих нерава, јер садржи и моторна и сензитивна нервна влакна.<ref>{{cite book |author=Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић |title=Анатомија човека – глава и врат |publisher=Савремена администрација |location=Београд |year=2000 |id=ISBN 86-387-0604-9}}</ref><ref>{{cite book |author=Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић |title=Дескриптивна и топографска анатомија човека |publisher=Научна књига |location=Београд, Загреб |year=1987}}</r |
||
Његов моторни део оживчава [[мастикаторни мишићи|мастикаторне]] и из њих изведене [[мишић]]е (предњи трбух [[двотрбушни мишић|двотрбушног мишића]], [[милохиоидни мишић]], [[мишић затезач бубне опне]] и[[ мишић затезач меког непца]]). Сензитивни део оживчава [[кожа|кожу]] доњег дела лица, слепоочне регије и [[спољашњи ушни канал|спољашњег ушног канала]], [[слузокожа|слузокожу]] предње 2/3 [[језик (орган)|језика]], подјезичног предела, доње усне и образа, као и [[зуб]]е и [[десни]] [[доња вилица|доње вилице]] и један део тврде [[можданице]]. Поред тога, доњовилични живац регулише рад [[паротидна жлезда|паротидне]], [[подвилична жлезда|подвиличне]] и [[подјезична жлезда|подјезичне]] [[пљувачне жлезде]] и преноси утиске чула [[укус]]а из печуркастих папила језика у [[централни нервни систем]]. |
Његов моторни део оживчава [[мастикаторни мишићи|мастикаторне]] и из њих изведене [[мишић]]е (предњи трбух [[двотрбушни мишић|двотрбушног мишића]], [[милохиоидни мишић]], [[мишић затезач бубне опне]] и[[ мишић затезач меког непца]]). Сензитивни део оживчава [[кожа|кожу]] доњег дела лица, слепоочне регије и [[спољашњи ушни канал|спољашњег ушног канала]], [[слузокожа|слузокожу]] предње 2/3 [[језик (орган)|језика]], подјезичног предела, доње усне и образа, као и [[зуб]]е и [[десни]] [[доња вилица|доње вилице]] и један део тврде [[можданице]]. Поред тога, доњовилични живац регулише рад [[паротидна жлезда|паротидне]], [[подвилична жлезда|подвиличне]] и [[подјезична жлезда|подјезичне]] [[пљувачне жлезде]] и преноси утиске чула [[укус]]а из печуркастих папила језика у [[централни нервни систем]]. |
||
| Ред 25: | Ред 25: | ||
==Литература== |
==Литература== |
||
{{reflist|2}} |
|||
{{-}} |
|||
* Др Славољуб В. Јовановић, др Надежда А. Јеличић: "Анатомија човека – глава и врат" ("Савремена администрација" Београд 2000.) ISBN 86-387-0604-9 |
|||
{{Кранијални живци}} |
{{Кранијални живци}} |
||
Верзија на датум 1. август 2010. у 22:57
Доњовилични или мандибуларни живац (лат. nervus mandibularis) је једна од завршних грана тригеминалног нерва (поред офталмичног и горњовиличног живца). Спада у групу мешовитих нерава, јер садржи и моторна и сензитивна нервна влакна.[1]<ref>Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.</r
Његов моторни део оживчава мастикаторне и из њих изведене мишиће (предњи трбух двотрбушног мишића, милохиоидни мишић, мишић затезач бубне опне имишић затезач меког непца). Сензитивни део оживчава кожу доњег дела лица, слепоочне регије и спољашњег ушног канала, слузокожу предње 2/3 језика, подјезичног предела, доње усне и образа, као и зубе и десни доње вилице и један део тврде можданице. Поред тога, доњовилични живац регулише рад паротидне, подвиличне и подјезичне пљувачне жлезде и преноси утиске чула укуса из печуркастих папила језика у централни нервни систем.
Сензитивни део живца полази од предње-доње ивице тригеминалног ганглиона, док се његов моторни корен провлачи испод ганглиона и уједињује са претходним. Одатле се доњовилични живац пружа косо упоље и унапред, прелази преко великог крила клинасте кости и напушта средњу лобањску јаму кроз тзв. овални отвор. Након тога, он доспева у инфратемпоралну јаму, пружа се наниже (иза спољашњег криластог мишића) и након 8-10 mm се дели у своје завршне гране.
У инфратемпоралној јами се од живца одваја његова једина бочна грана - можданична грана (лат. ramus meningeus) која одлази до средње лобањске јаме и инервише део тврде мождане опне. Осим тога, у инфратемпоралној јами настају и две завршне гране (предња и задња), које се убрзо и саме расипају на већи број грана.
Од предње завршне гране се одвајају:
Од задње завршне гране се одвајају:
- унутрашњи криласти живац,
- живац затезача меког непца,
- живац затезача бубне опне,
- ушно-слепоочни живац,
- доњи зубни живац и
- језични живац.
Доњовиличном живцу су придодата и два вегетативна ганглиона: отички и подвилични.
Литература
- ^ Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9.
| Мождани живци |
|---|
| 0 крајњи живац | I мирисни живци | II видни живац | III живац покретач ока | IV трохлеарни живац | V трограни живац (офталмични, горњовилични, доњовилични живац) | VI живац одводилац | VII живац лица | VIII тремно-пужни живац | IX језично-ждрелни живац | X живац луталац | XI помоћни живац | XII подјезични живац |