Четрнаести конгрес СКЈ — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Слика:01_-_Milosevic_na_14_kongresu_SKJ.PNG|мини|десно|250п|Милошевић говори на 14. Конгресу]] |
[[Слика:01_-_Milosevic_na_14_kongresu_SKJ.PNG|мини|десно|250п|Милошевић говори на 14. Конгресу]] |
||
'''Четрнаести (ванредни) конгрес [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]]''' одржан је од [[20. јануар|20.]] до [[22. јануар| 22. јануара]] [[1990]]. године, у београдском центру „Сава“. Присуствовали су делегати из свих република и покрајина, као и партијска делегација [[ЈНА]]. Тадашњи председник Председништва [[ЦК СКЈ]] био је Милан Панчевски из [[Македонија|Македоније]]. |
'''Четрнаести (ванредни) конгрес [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]]''' одржан је од [[20. јануар|20.]] до [[22. јануар| 22. јануара]] [[1990]]. године, у београдском центру „Сава“. Присуствовали су делегати из свих република и покрајина, као и партијска делегација [[ЈНА]]. Тадашњи председник Председништва [[ЦК СКЈ]] био је [[Милан Панчевски]] из [[Македонија|Македоније]]. |
||
На конгресу су се највише сукобиле српска и словеначка делегација. Први су се залагали за увођење система „један човек - један глас“, тј. за централизовање Југославије. Словенци су, међутим, предлагали конфедерацију партије и државе. Сви предлози словеначке делегације, коју је предводио [[Милан Кучан]], били су одбијени. Истовремено, српски предлози су прихватани већином гласова. |
На конгресу су се највише сукобиле српска и словеначка делегација. Први су се залагали за увођење система „један човек - један глас“, тј. за централизовање Југославије. Словенци су, међутим, предлагали конфедерацију партије и државе. Сви предлози словеначке делегације, коју је предводио [[Милан Кучан]], били су одбијени. Истовремено, српски предлози су прихватани већином гласова. |
||
| Ред 7: | Ред 7: | ||
После два дана рада и оштрих вербалних сукоба, делегација [[СК Словеније]] напустила је, [[22. јануар|22. јануара]] увече, конгресну дворану центра „Сава“. Одмах након тога, шеф делегације [[СК Србије]], [[Слободан Милошевић]], предложио је да конгрес настави рад и пређе на доношење одлука. Међутим, томе се оштро супротставила делегација [[СКХ|СК Хрватске]]. Они су саопштили да ће, уколико се то буде десило, и они напустити конгрес. Њима су се придружиле делегације [[СК Македоније]] и [[СК БиХ|СК Босне и Херцеговине]]. |
После два дана рада и оштрих вербалних сукоба, делегација [[СК Словеније]] напустила је, [[22. јануар|22. јануара]] увече, конгресну дворану центра „Сава“. Одмах након тога, шеф делегације [[СК Србије]], [[Слободан Милошевић]], предложио је да конгрес настави рад и пређе на доношење одлука. Међутим, томе се оштро супротставила делегација [[СКХ|СК Хрватске]]. Они су саопштили да ће, уколико се то буде десило, и они напустити конгрес. Њима су се придружиле делегације [[СК Македоније]] и [[СК БиХ|СК Босне и Херцеговине]]. |
||
Милан Панчевски закључио је рад конгреса и рекао да ће он наставити рад. Али се то у наредним данима није десило. Тиме је, након 45 година, прекинута владавина СКЈ. Овај догађај био је један од кључних у [[распад СФРЈ|распаду СФРЈ]]. |
[[Милан Панчевски]] закључио је рад конгреса и рекао да ће он наставити рад. Али се то у наредним данима није десило. Тиме је, након 45 година, прекинута владавина СКЈ. Овај догађај био је један од кључних у [[распад СФРЈ|распаду СФРЈ]]. |
||
{{Конгреси КПЈ-СКЈ}} |
{{Конгреси КПЈ-СКЈ}} |
||
Верзија на датум 26. октобар 2010. у 15:20
Четрнаести (ванредни) конгрес Савеза комуниста Југославије одржан је од 20. до 22. јануара 1990. године, у београдском центру „Сава“. Присуствовали су делегати из свих република и покрајина, као и партијска делегација ЈНА. Тадашњи председник Председништва ЦК СКЈ био је Милан Панчевски из Македоније.
На конгресу су се највише сукобиле српска и словеначка делегација. Први су се залагали за увођење система „један човек - један глас“, тј. за централизовање Југославије. Словенци су, међутим, предлагали конфедерацију партије и државе. Сви предлози словеначке делегације, коју је предводио Милан Кучан, били су одбијени. Истовремено, српски предлози су прихватани већином гласова.
После два дана рада и оштрих вербалних сукоба, делегација СК Словеније напустила је, 22. јануара увече, конгресну дворану центра „Сава“. Одмах након тога, шеф делегације СК Србије, Слободан Милошевић, предложио је да конгрес настави рад и пређе на доношење одлука. Међутим, томе се оштро супротставила делегација СК Хрватске. Они су саопштили да ће, уколико се то буде десило, и они напустити конгрес. Њима су се придружиле делегације СК Македоније и СК Босне и Херцеговине.
Милан Панчевски закључио је рад конгреса и рекао да ће он наставити рад. Али се то у наредним данима није десило. Тиме је, након 45 година, прекинута владавина СКЈ. Овај догађај био је један од кључних у распаду СФРЈ.